Učenici Internata Emaus na klizalištu.
PRAVILA PONAŠANjA
PRAVILA PONAŠANjA
U DOMU UČENIKA „INTERNAT EMAUS“ - „EMMAUSZ KOLLÉGIUM”
U ZRENjANINU
Zrenjanin, novembar 2024. godine
Na osnovu člana 35. stav 3. Zakona o učeničkom i studentskom standardu („Službeni glasnik RS“, broj, 18/2010, 55/2013, 27/2018 – dr. zakon i 10/19), Pravilnikom o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje („Službeni glasnik RS“ br. 11/2024), Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti („Službeni glasnik RS“ br. 65/2018), Upravni odbor Dom učenika „Internat Emaus“ – „EMMAUSZ Kollégium” u Zrenjaninu“, na sednici održanoj dana 19.11.2024. godine doneo je:
PRAVILA PONAŠANjA
U DOMU UČENIKA „INTERNAT EMAUS“ - „EMMAUSZ KOLLÉGIUM”
U ZRENjANINU
I. OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
Ovim Pravilnikom uređuju se pravila ponašanja u ustanovi (u daljem tekstu: Pravila) i međusobni odnosi učenica, roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika i zaposlenih u Dom učenika „Internat Emaus“ – „Emmausz Kollégium ” u Zrenjaninu“ (u daljem tekstu: Ustanova), saglasno pozitivnim propisima kojima su regulisana prava učenika kao i međunarodnim Konvencijama koje je ratifikovala Republika
Član 2.
U Ustanovi se neguju odnosi međusobnog razumevanja i uvažavanja ličnosti učenika, roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika i zaposlenih.
Član 3.
Zaposleni u Ustanovi imaju obavezu da svojim radom i ukupnim ponašanjem doprinose razvijanju pozitivne armosfere u Ustanovi.
Ustanova je dužna da obezbedi uslove za sigurno i podsticajno odrastanje i razvoj učenika, zaštitu od svih oblika nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i socijalnu reintegraciju učenika koje je izvršilo, odnosno bilo izloženo nasilju, zlostavljanju ili zanemarivanju. U svim postupcima koji se tiču učenika prioritetni princip postupanja je najbolji interes učenika.
Zabrana nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u ustanovi odnosi se na svakog – učenike, zaposlene, roditelje, odnosno druge zakonske zastupnike i treća lica.
Prava, obaveze i odgovornosti svih u Ustanovi u prevenciji diskriminatornog ponašanja, vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.
Član 4.
Radi prevencije diskriminacije, kao i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja Ustanova je dužna da upozna sve zaposlene, učenike i roditelje, odnosno druge zakonske zastupnike učenika sa njihovim pravima, obavezama i odgovornostima propisanim zakonom i drugim podzakonskim, i opštim aktima.
Sa pravima, obavezama i odgovornostima iz prethodnog stava ovog člana učenike upoznaje vaspitač, a roditelje, odnosno druge zakonske zastupnike učenika koordinator vaspitne službe.
Sa pravima, obavezama i odgovornostima iz stava 1. ovog člana zaposlene upoznaje direktor Ustanove.
Vaspitačima se na mejl adresu dostavljaju: Zakoni iz oblasti obrazovanja i vaspitanja, podzakonski akti i drugi propisi neophodni za realizaciju obrazovno-vaspitnog rada u Ustanovi. Vaspitači su dužni da potvrde prijem mejla.
Zaposleni svojim kvalitetnim radom (obrazovno-vaspitnim, vaspitnim, stručnim i drugim radom) i primenom različitih metoda, oblika rada i aktivnosti obezbeđuju podsticajnu i bezbednu sredinu.
U Ustanovi vaspitači, izborom odgovarajućih sadržaja i načina rada doprinose sticanju kvalitetnih znanja i veština i formiranju vrednosnih stavova za uzajamno razumevanje, uvažavanje različitosti, konstruktivno prevazilaženje sukoba i drugo, podiže se nivo svesti i osetljivosti svih u ustanovi – nulta tolerancija na sve oblike diskriminatornog ponašanja, vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.
Vaspitač je dužan da obezbedi zaštitu učenika od proizvoljnog ili nezakonitog mešanja u njihovu privatnost, porodicu, dom ili prepisku, kao i zaštitu od nezakonitih napada na njihovu čast i ugled.
Zaposleni ne sme svojim ponašanjem da izazove ili doprinese nasilju, zlostavljanju i zanemarivanju (na primer: nepoštovanje ličnosti i prava učenika, nedoslednost u postupanju i dr.).
Učenici, radi prevencije diskriminacije, kao i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, obavezne su da: uvažavaju i poštuju ličnost drugih – učenika, zaposlenih, roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika učenika i trećih lica; poštuju pravila ustanove i sve one akte kojima se uređuju njihova prava, obaveze i odgovornosti; posebno doprinose i učestvuju u preventivnim aktivnostima; svojim ponašanjem ne izazivaju, doprinose ili učestvuju u nasilju i zlostavljanju.
Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik učenika je dužan da, u najboljem interesu deteta i učenika: sarađuje sa Ustanovom; učestvuje u preventivnim merama i aktivnostima; uvažava i poštuje ličnost svog deteta, drugih učenika, zaposlenih i drugih roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika učenika.
Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik učenika ne sme svojim ponašanjem u ustanovi da izazove ili doprinese pojavi diskriminacije, kao i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.
Zabrana diskriminacije
Član 5.
U Ustanovi su zabranjene diskriminacija i diskriminatorsko postupanje, kojim se na neposredan ili posredan, otvoren ili prikriven način, neopravdano pravi razlika ili nejednako postupa, odnosno vrši propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lice ili grupe lica, kao i na članove njihovih porodica ili njima bliska lica na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, statusu migranta, odnosno raseljenog lica, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, socijalnom i kulturnom poreklu, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, smetnji u razvoju i invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije.
Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju.
Ustanova je dužna da preduzme sve mere propisane zakonom kada se posumnja ili utvrdi diskriminatorno ponašanje u Ustanovi.
II. OBLICI NASILjA I ZLOSTAVNjANjA
Član 6.
U Ustanovi je zabranjeno fizičko, psihičko, socijalno, seksualno, digitalno i svako drugo nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje zaposlenog, učenika, roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika učenika ili trećeg lica u ustanovi.
Pod nasiljem i zlostavljanjem podrazumeva se svaki oblik jedanput učinjenog, odnosno ponavljanog verbalnog ili neverbalnog ponašanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugrožavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva ličnosti učenika ili zaposlenog.
Povrede zabrane, iz stava 1. ovog člana, koje zaposleni učini prema drugom zaposlenom u ustanovi, uređuju se zakonom.
Fizičko nasilje je ponašanje koje može da dovede do stvarnog ili potencijalnog telesnog povređivanja učenika ili zaposlenog; fizičko kažnjavanje učenika od strane zaposlenih i drugih odraslih osoba.
Psihičko nasilje, je ponašanje koje dovodi do trenutnog ili trajnog ugrožavanja psihičkog i emocionalnog zdravlja i dostojanstva učenika ili zaposlenog.
Socijalnim nasilje je ponašanje kojim se isključuju učenici iz grupe vršnjaka i različitih oblika socijalnih aktivnosti, odvajanjem od drugih, neprihvatanjem po osnovu različitosti, uskraćivanjem informacija, izolovanjm od zajednice, uskraćivanjem zadovonjavalja socijalnih potreba.
Digitalno nasilje je zloupotreba, informacionih tehnologija koja može da ima za posledicu ugrožavanje dostojanstva ličnosti i ostvaruje se slanjem poruka, video zapisa, elektronskom poštom, SMS-om, MMS-om, putem veb-cajta (web site), četovanjm, uključivanjm u forume. socijalne mreže i objavljivanjem sadržaja ili poverljivih ličnih podataka bez saglasnosti (informacija, slika, video snimaka i sl.) povredu druge ličnosti i ugrožavanje dostojanstva i ostvaruje se slanjem poruka elektronskom poštom, sms-om, mms-om, putem veb-sajta (web site), četovanjem, uključivanjem u forume, socijalne mreže i drugim oblicima digitalne komunikacije.
Zloupotreba učenika je sve ono što pojedinac, odnosno ustanova čini ili ne čini, što negativno utiče, nanosi štetu, uskraćuje ili smanjuje mogućnost za bezbedan i zdrav razvoj i dovodi ga u nemoćni položaj prema pojedincu ili ustanovi (zloupotreba u sportu, u političke, verske, komercijalne i druge svrhe). Zloupotreba podrazumeva i prekomerno podsticanje odnosno psihološki pritisak na učenika od strane roditelja radi postignuća koja mogu da imaju za posledicu ugrožavanje normalnog psihofizičkog i socijalnog razvoja i najboljeg interesa učenika.
Seksualno nasilje je ponašanje kojim se učenik seksualno uznemirava, navodi ili primorava na učešće u seksualnim aktivnostima koje ne želi, ne shvata ili za koje nije razvojno dorasla ili se koristi za prostituciju, pornografiju i druge oblike seksualne eksploatacije.
Nasilni ekstremizam je promovisanje, zagovaranje, podržavanje, pripremanje i učestvovanje u ideološki motivisanom nasilju za ostvarivanje društvenih, ekonomskih, verskih, političkih i drugih ciljeva.
Trgovina ljudima je vrbovanje, prevoženje, prebacivanje, skrivanje ili primanje lica, putem pretnje silom ili upotrebom sile ili drugih oblika prisile, otmice, prevare, obmane, zloupotrebe ovlašćenja ili teškog položaja ili davanja ili primanja novca ili koristi da bi se dobio pristanak lica koje ima kontrolu nad drugim licem u cilju eksploatacije.
Eksploatacija je rad koji nije u najboljem interesu učenika, a u korist je drugog lica, ustanove ili organizacije. Ove aktivnosti mogu da imaju za posledicu ugrožavanje fizičkog ili mentalnog zdravlja, moralnog, socijalnog i emocionalnog razvoja učenika, njegovu ekonomsku zavisnost, uskraćivanje prava na obrazovanje i slobodu izbora.
Zanemarivanje i nemarno postupanje je propuštanje roditelja, druge osobe koja je preuzela brigu o učeniku, ustanove ili zaposlenog da u okviru raspoloživih sredstava obezbedi uslove za pravilan razvoj učenika u svim oblastima, a što može da naruši njegovo zdravlje i razvoj.
Zanemarivanje u ustanovi obuhvata: uskraćivanje pojedinih oblika obrazovno-vaspitnog rada neophodnih učeniku; nereagovanje na sumnju o zanemarivanju ili na zanemarivanje od strane roditelja; propuste u obavljanju nadzora i zaštite deteta i učenika od povređivanja, samopovređivanja, upotrebe alkohola, duvana, narkotičkog sredstva ili psihoaktivne supstance, uključivanja u destruktivne grupe i organizacije i dr.
Krizni događaj je u većini slučajeva nepredvidiv događaj sa potencijalno negativnim posledicama. Taj događaj i njegove posledice mogu prouzrokovati značajnu štetu osobama koje su neposredno ili posredno izložene kriznom događaju.
Krizni događaj karakteriše broj žrtava (povređenih ili nastradalih), materijalna šteta, psihološke reakcije pojedinca i/ili zajednice u celini, kao i solidarnost u svrhu otklanjanja posledica.
Krizni događaji su:
– Prirodna smrt učenika;
– Pokušaj ubistva i ubistvo učenika (u ustanovi ili van nje);
– Pokušaj samoubistva učenika i samoubistvo (u ustanovi ili van nje);
– Prirodna smrt, samoubistvo ili ubistvo zaposlenog u ustanovi;
– Saobraćajna nezgoda u kojoj je povređeno ili nastradao učenik i/ili zaposleni u ustanovi;
– Nestanak učenika;
– Masovno trovanje u prostoru ustanove;
– Dojava o podmetnutoj eksplozivnoj napravi u ustanovi ili terorističkom napadu i slično;
– Talačka kriza;
– Nasilje većih razmera (masovne tuče, višestruka ubistva, teroristički napadi);
– Tehničko-tehnološke opasnosti (eksplozija, izlivanje, isparavanje otrovnih materija i požar);
– Prirodne katastrofe (poplave, zemljotresi, požari...);
– Epidemija koja je obuhvatila teritoriju/opštinu na kojoj se nalazi ustanova;
– Drugi krizni događaji, u smislu ovog pravilnika.
U slučaju proglašenja vanredne situacije, odnosno vanredog stanja, ustanova postupa u skladu sa propisima koji to uređuju.
III.PREVENCIJA NASILJA, ZLOSTAVLJANjA I ZANEMARIVANJA
III. 1. Prevencija nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja
Član 7.
Prevenciju nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja čine mere i aktivnosti kojima se u ustanovi stvara sigurno i podsticajno okruženje, neguje atmosfera saradnje, uvažavanja i konstruktivne komunikacije.
Preventivnim aktivnostima se:
1) podiže nivo svesti i osetljivosti učenika, roditelja i svih zaposlenih za prepoznavanje svih oblika nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;
2) neguje atmosfera saradnje i tolerancije, poverenja, uvažavanja i konstruktivne komunikacije u kojoj se ne toleriše nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje;
3) ističu i unapređuju znanja, veštine i stavovi potrebni za kreiranje bezbednog i podsticajnog okruženja i konstruktivno reagovanje na nasilje;
4) unapređuje poznavanje procedura za prijavljivanje i postupanje kod učenika, roditelja i svih zaposlenih u slučaju sumnje ili saznanja o svim oblicima nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja obezbeđuje zaštita učenika, roditelja i svih zaposlenih od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;
5) podstiče usvajanje pozitivnih normi i oblika ponašanja, učenje veština konstruktivne komunikacije i razvijanje empatije;
6) ostvaruje upoznavanje sa vidovima i strategijama pružanja odgovarajuće podrške i razumevanja različitih oblika komunikacija i ponašanja učenika sa teškoćama i smetnjama u razvoju i invaliditetom;
7) razvijaju socioemocionalne kompetencije učenika, roditelja i zaposlenih (svest o sebi, svest o drugima, samoregulacija, odgovorno donošenje odluka i dr.).
Učenici, roditelji i zaposleni zajednički planiraju, osmišljavaju i sprovode preventivne aktivnosti, načine informisanja o sadržajima, merama i aktivnostima za sprečavanje i zaštitu od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.
Preventivne aktivnosti sa učenicima, roditeljima i zaposlenima treba da obuhvataju različite i kontinuirane interaktivne metode rada (tribine, radionice, fokus grupe, korišćenje digitalne platforme za edukaciju i dr.).
Upravni odbor ustanove i Pedagoško veće se uključuju u planiranje i realizaciju preventivnih aktivnosti koje mogu biti predviđene na nivou odeljenja za učenike, vaspitnu grupu i roditelje u formi organizacije predavanja, tribina, radionica i sl.
U okviru prevencije, preporučeno je stručno usavršavanje svih zaposlenih iz oblasti zaštite od nasilja i diskriminacije tokom svake školske godine.
U okviru prevencije nasilja i zlostavljanja ustanova ostvaruje vaspitni rad, pojačan vaspitni rad i vaspitni rad koji je u intenzitetu primeren potrebama specifičnostima ustanove i najboljem interesu deteta, samostalno ili u saradnji sa drugim nadležnim organima, organizacijama i službama.
III. 2. Prava, obaveze i odgovornosti svih u ustanovi u prevenciji nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja
Član 8.
Radi prevencije nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja ustanova je dužna da upozna sve zaposlene, učenike i roditelje sa njihovim pravima, obavezama i odgovornostima, propisanim zakonom, Pravilnikom o protokolu i drugim podzakonskim i opštim aktima.
Zaposleni svojim kvalitetnim radom (vaspitno-obrazovnim, obrazovno-vaspitnim, vaspitnim, stručnim i drugim radom) i primenom različitih metoda, oblika rada i aktivnosti obezbeđuju podsticajnu i bezbednu sredinu.
U ustanovi, koordinator vaspitne službe, vaspitač i stručni saradnik-psiholog izborom odgovarajućih sadržaja i načina rada doprinose sticanju kvalitetnih znanja i veština i formiranju vrednosnih stavova za uzajamno razumevanje, uvažavanje različitosti, konstruktivno prevazilaženje sukoba i dr.
Koordinator vaspitne službe, vaspitač i stručni saradnik-psiholog su dužni da obezbede zaštitu učenika od proizvoljnog ili nezakonitog mešanja u njegovu privatnost, porodicu, dom ili prepisku, kao i zaštitu od nezakonitih napada na njegovu čast i ugled.
Zaposleni ne sme svojim ponašanjem da izazove ili doprinese nasilju, zlostavljanju i zanemarivanju (na primer: nepoštovanje ličnosti i prava učenika, nedoslednost u postupanju, i dr.).
Učenici, kao odgovorni učesnici u obrazovanju i vaspitanju, radi prevencije nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, obavezni su da: uvažavaju i poštuju ličnost drugih – učenika, zaposlenih, roditelja i trećih lica; poštuju pravila ustanove i sve one akte kojima se uređuju njihova prava, obaveze i odgovornosti; aktivno učestvuju u radu vaspitne grupe; pružaju vršnjačku podršku; upravni odbor ustanove, posebno doprinose i učestvuju u preventivnim aktivnostima; svojim ponašanjem ne izazivaju, doprinose ili učestvuju u nasilju i zlostavljanju.
Roditelj je dužan da, u najboljem interesu učenika: sarađuje sa ustanovom; učestvuje u preventivnim merama i aktivnostima; uvažava i poštuje ličnost svog deteta, drugih učenika, zaposlenih, drugih roditelja i trećih lica.
Roditelj ne sme svojim ponašanjem u ustanovi da izazove ili doprinese pojavi nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja prema učeniku, zaposlenom, drugom roditelju i trećim licima, a kada to učini direktor je dužan da odmah o tome obavesti javnog tužioca i policiju.
Roditelj ima obavezu i odgovornost, u skladu sa zakonom kojim se uređuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja, da na poziv škole uzme aktivno učešće u svim oblicima vaspitnog rada sa učenikom (pojačan vaspitni rad, društveno-humanitarni rad i dr.), odnosno da sarađuje sa ustanovom u postupku zaštite učenika od nasilja. Ako se roditelj ne odazove na poziv ustanove, u skladu sa zakonom ustanova podnosi prekršajnu, odnosno krivičnu prijavu za utvrđivanje odgovornosti roditelja i obraća se nadležnom centru za socijalni rad da protiv roditelja preduzme mere iz svoje nadležnosti.
III.3. Programiranje i planiranje zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja
Član 9.
Prevencija nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, kao jedan od prioriteta u ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada planira se razvojnim planom ustanove i program vaspitnog rada, koji čine sastavni deo godišnjeg plana rada. Ustanova programom zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja određuje mere i aktivnosti koje obezbeđuju razvijanje i negovanje pozitivne atmosfere i bezbedno okruženje (u daljem tekstu: program zaštite od nasilja).
Program zaštite od nasilja utvrđuje se na osnovu analize stanja bezbednosti, prisutnosti različitih oblika i intenziteta nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, specifičnosti ustanove i rezultata samovrednovanja i vrednovanja kvaliteta rada ustanove.
Program zaštite od nasilja sadrži:
1) načine na koji se preventivne mere i aktivnosti ugrađuju u svakodnevni život i rad ustanove (vaspitne aktivnosti), na svim nivoima (pojedinac, vaspitna grupa, stručni organi, tela i timovi, roditeljski sastanci, roditelji – individualno i grupno, savet roditelja);
2) stručno usavršavanje zaposlenih radi unapređivanja kompetencija zaposlenih za preventivni rad, blagovremeno uočavanje, prepoznavanje, reagovanje na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje;
3) načine informisanja o obavezama i odgovornostima u oblasti zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;
4) podsticanje i osposobljavanje učenika za aktivno učestvovanje u radu vaspitne grupa i stručnih organa ustanove;
5) podsticanje učenika za obavljanje društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada;
6) sadržaje i načine za pojačan vaspitni rad radi razvijanja samoodgovornog i društveno odgovornog ponašanja;
7) postupke za rano prepoznavanje rizika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;
8) načine reagovanja na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, uloge i odgovornosti i postupanje u intervenciji kada postoji sumnja ili se ono događa;
9) oblike i sadržaje rada sa učenicima, odnosno onima koji trpe, čine ili su svedoci nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;
10) načine, oblike i sadržaje saradnje sa porodicom, jedinicom lokalne samouprave, nadležnom organizacionom jedinicom policije (u daljem tekstu: policija), centrom za socijalni rad, zdravstvenom službom, pravosudnim organima i dr.;
11) načine praćenja, vrednovanja i izveštavanja organa ustanove o ostvarivanju i efektima programa zaštite, a naročito, u odnosu na:
(1) učestalost (broj situacija i broj prijava) incidentnih situacija i broj prijava,
(2) zastupljenost različitih oblika i nivoa nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja,
(3) broj povreda,
(4) učestalost i (broj vaspitnih i vaspitno-disciplinskih postupaka) postupaka protiv učenika i disciplinskih postupaka protiv zaposlenih,
(5) broj i efekte planova zaštite od nasilja i planova pojačanog vaspitnog rada,
(6) ostvarene obuke u prevenciji nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i potrebe daljeg usavršavanja,
(7) broj i efekte akcija koje promovišu saradnju, razumevanje i pomoć vršnjaka,
(8) kvalitet saradnje uključenosti roditelja u kreiranju sigurnog i podsticajnog školskog okruženja u cilju prevencije nasilja,
(9) druge pokazatelje.
Planom zaštite od nasilja na godišnjem nivou definišu se preventivne i interventne aktivnosti, odgovorna lica i vremenska dinamika njihovog ostvarivanja i sastavni je deo godišnjeg plana rada ustanove.
Prilikom izrade programa zaštite od nasilja neophodno je da planirane aktivnosti odražavaju aktuelne potrebe škole na osnovu analize stanja (sigurnost i bezbednost učenika, analiza situacija nasilja i rizičnih ponašanja učenika iz prethodne školske godine i sl.).
III.4. Tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja
Član 10.
Ustanova ima poseban tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja (u daljem tekstu: tim za zaštitu).
Članove i rukovodioca tima za zaštitu određuje direktor ustanove iz reda zaposlenih i broji 4 članova: Koordinator vaspitne službe – rukovodilac tima, stručni saradnik – psiholog, vaspitač i sekretar.
Direktor određuje, psihologa, ili, izuzetno, drugog zaposlenog – člana tima za zaštitu, kao odgovornog za vođenje i čuvanje dokumentacije o svim situacijama nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u kojima tim za zaštitu učestvuje. Ustanova može da uključi u tim za zaštitu predstavnike roditelja i lokalne zajednice, i po potrebi odgovarajuće predstavnike spoljašnje mreže zaštite (predstavnike iz socijalnog i zdravstvenog sistema, predstavnika policije i dr.). Kada tim razmatra konkretne situacije nasilja u obavezi je da postupa u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Kada tim za zaštitu razmatra konkretne situacije nasilja zaseda isključivo u sastavu koji čine zaposleni (direktor, koordinator vaspitne službe, stručni saradnici, sekretar, vaspitači). Po pozivu mogu da prisustvuju roditelji učenika učesnika situacije kao i profesionalci iz spoljašnje zaštitne mreže.
Kada je u pitanju nasilje koje učenik izvrši prema zaposlenom, zaposleni prema učeniku u prisustvu učenika, uloga tima je da izradi plan zaštite, odnosno plan pojačanog vaspitnog rada za učenika.
Zadaci tima za zaštitu su da:
1) priprema program i plan zaštite od nasilja u skladu sa delatnošću ustanove i utvrđenim merama za unapređivanje na osnovu analize stanja;
2) procenjuje drugi i treći nivo vršnjačkog nasilja, učestvuje u izradi plana zaštite za učenike/ plana pojačanog vaspitnog rada za učenike;
3) informiše učenike, zaposlene i roditelje o planiranim aktivnostima i mogućnosti traženja podrške i pomoći od tima za zaštitu;
4) učestvuje u obukama i projektima za razvijanje kompetencija zaposlenih potrebnih za prevenciju i intervenciju u situacijama nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;
5) predlaže mere za prevenciju i zaštitu, organizuje konsultacije i učestvuje u proceni rizika i donošenju odluka o postupcima u slučajevima sumnje ili dešavanja nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;
6) uključuje roditelje u preventivne i interventne mere i aktivnosti;
7) prati i procenjuje efekte preduzetih mera za zaštitu dece i učenika i daje odgovarajuće predloge direktoru;
8) sarađuje sa stručnjacima iz drugih nadležnih organa, organizacija, službi i medija radi sveobuhvatne zaštite dece i učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;
9) vodi i čuva dokumentaciju;
10) izveštava stručna tela i organ upravljanja.
IV. INTERVENTNE AKTIVNOSTI
Član 11.
Intervenciju u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje čine mere i aktivnosti kojima se ono zaustavlja, osigurava bezbednost učesnika (onih koji trpe, čine ili svedoče), smanjuje rizik od ponavljanja, ublažavaju posledice za sve učesnike i prate efekti preduzetih mera.
U ustanovi se preduzimaju mere u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, kada se ono dešava ili se dogodilo između: učenika (vršnjačko nasilje); zaposlenog i učenika; roditelja i učenika; roditelja i zaposlenog; učenika i zaposlenog, kao i kada nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje čini treće lice u odnosu na učenika, zaposlenog ili roditelja.
Ustanova je dužna da preduzme mere u okviru svojih nadležnosti uvek kada postoji sumnja ili saznanje da učenik trpi nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, bez obzira na to gde se ono dogodilo, gde se događa ili gde se priprema.
Ukoliko se nasilno ponašanje dogodi u prostoru ustanove i/ili u vreme obrazovno-vaspitnog rada i drugih aktivnosti ustanove, preduzimaju se mere pojačanog vaspitnog rada, a u skladu sa procenom nivoa, vodi i okončava vaspitno-disciplinski postupak u rokovima i na način utvrđen zakonom. Ustanova obaveštava druge institucije u zavisnosti od procenjenog nivoa nasilja.
IV. 1. Procenjivanje nivoa nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja po nivoima
Član 12.
Procenjivanje nivoa nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja po nivoima odnosi se samo na vršnjačko nasilje.
Procenjivanje nivoa nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja na nivoe ima za cilj obezbeđivanje ujednačenog postupanja (intervenisanja) ustanova u situacijama nasilja i zlostavljanja isključivo kada su akteri učenici (učenik–učenik,). Isti oblici nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja mogu da se pojave na više nivoa, ali se razlikuju u intenzitetu, stepenu rizika, učestalosti, posledicama i učesnicima, odnosno kriterijumima za procenu nivoa.
Kriterijumi za procenu nivoa nasilja su intenzitet, stepen rizika, trajanje i učestalost nasilnog ponašanja, posledice, broj učesnika, uzrast i karakteristika razvojnog perioda učenika.
Procenu nivoa nasilja vrši tim za zaštitu, a na osnovu prikupljenih informacija i činjenica. Tim za zaštitu može da redefiniše procenjeni nivo ukoliko dođe do novih saznanja i informacija. Procenu drugog i trećeg nivoa vršnjačkog nasilja vrši tim za zaštitu, a prvog nivoa Koordinator vaspitne službe, odnosno vaspitač.
Primeri razvrstavanja različitih oblika nasilja prema nivoima vršnjačkog nasilja:
Za prvi nivo vršnjačkog nasilja:
– oblici fizičkog nasilja su: udaranje čvrga, guranje, štipanje, grebanje, gađanje, čupanje, ujedanje, saplitanje, šutiranje, prljanje, uništavanje stvari i sl.
– oblici psihičkog nasilja su: omalovažavanje, ogovaranje, vređanje, ruganje, nazivanje pogrdnim imenima, psovanje, etiketiranje, imitiranje, „prozivanje” i sl.
– oblici socijalnog nasilja su: dobacivanje, podsmevanje, isključivanje iz grupe ili zajedničkih aktivnosti, favorizovanje na osnovu različitosti, širenje glasina i sl.
– oblici seksualnog nasilja sa seksualnom porukom su: dobacivanje, psovanje, lascivni komentari, širenje priča, etiketiranje, seksualno nedvosmislena gestikulacija i sl.
– oblici nasilja zloupotrebom informacionih tehnologija, društvenih mreža i drugih digitalnih kanala komunikacije su: uznemiravajuće pozivanje, slanje uznemiravajućih poruka sms-om, mms-om ili putem audiovizuelnih snimaka i sl.
Ponavljanje postupaka klasifikovanih kao prvi nivo nasilja, smatraju se drugim nivoom.
Za drugi nivo vršnjačkog nasilja:
– oblici fizičkog nasilja su: šamaranje, udaranje, gaženje, cepanje odela, „šutke”, zatvaranje, pljuvanje, otimanje i uništavanje imovine, izmicanje stolice, čupanje za uši i kosu i sl.
– oblici psihičkog nasilja su: ucenjivanje, pretnje, nepravedno kažnjavanje, zabrana komuniciranja, isključivanje, manipulisanje i sl.
– oblici socijalnog nasilja su: spletkarenje, uskraćivanje pažnje od strane grupe (ignorisanje), neuključivanje, neprihvatanje, manipulisanje, iskorišćavanje i sl.
– oblici seksualnog nasilja su: seksualno dodirivanje, pokazivanje pornografskog materijala, pokazivanje intimnih delova tela, svlačenje i sl.
– oblici nasilja zloupotrebom informacionih tehnologija, društvenih mreža i drugih digitalnih kanala komunikacije su: oglašavanje, snimanje i slanje video zapisa, zloupotreba društvenih mreža, blogova, foruma i četovanja u cilju vređanja, ismevanja i podsticanje ugrožavanja dostojanstva ličnosti snimanje kamerom pojedinaca protiv njihove volje, snimanje kamerom nasilnih scena, distribuiranje snimaka i sl.
Za treći nivo vršnjačkog nasilja:
– oblici fizičkog nasilja su: tuča, davljenje, bacanje, prouzrokovanje opekotina i drugih povreda, uskraćivanje hrane i sna, izlaganje niskim temperaturama, napad oružjem i sl.
– oblici psihičkog nasilja su: zastrašivanje, ucenjivanje uz ozbiljnu pretnju, iznuđivanje novca ili stvari, ograničavanje kretanja, navođenje na korišćenje narkotičkih sredstava i psihoaktivnih supstanci, uključivanje u destruktivne grupe i organizacije i sl.
– oblici socijalnog nasilja su: pretnje, izolacija, maltretiranje grupe prema pojedincu ili grupi, organizovanje zatvorenih grupa (klanova) koje ima za posledicu povređivanje drugih i sl.
– oblici seksualnog nasilja: zavođenje učenika od strane zaposlenih, zloupotreba autoriteta, poverenja, ili uticaja nad učenikom podvođenje, navođenje, iznuđivanje i prinuda na seksualni čin, silovanje, incest i sl.
– oblici nasilja zloupotrebom informacionih tehnologija, društvenih mreža i drugih digitalnih kanala komunikacije su: zloupotreba društvenih mreža, blogova, foruma i četovanja u cilju slanja pretnji i ugrožavanja sigurnosti, snimanje kamerom nasilnih scena, distribuiranje snimaka i slika, snimanje nasilnih scena, distribuiranje snimaka i slika, dečija pornografija i sl.
Nasilno ponašanje sa trećeg nivoa može da bude tretirano kao teža povreda obaveza i kao povreda zabrane utvrđene zakonom, u zavisnosti od okolnosti (posledice, intenzitet, učestalost, učesnici, vreme, mesto, način i dr.), što procenjuju tim za zaštitu i direktor.
Ponavljanje lakših povreda obaveza tretira se kao teža povreda obaveza u skladu sa zakonom kojim je uređen učenički i studentski standard kao i vaspitno-disciplinski postupak se vodi po istom zakonu.
IV.2. Intervencija prema nivoima nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja
Član 13.
Nivo nasilja i zlostavljanja uslovljava i preduzimanje određenih interventnih mera i aktivnosti.
Na prvom nivou, koji po pravilu procenjuje koordinator vaspitne službe, odnosno vaspitač, aktivnosti preduzima samostalno koordinator vaspitne službe, odnosno vaspitač, u saradnji sa roditeljem, u smislu pojačanog vaspitnog rada sa vaspitnom grupom, grupom učenika i individualno. koordinator vaspitne službe može konsultovati i psihologa za podršku po potrebi.
Izuzetno, ako se nasilno ponašanje ponavlja, ako pojačani vaspitni rad nije bio delotvoran, ako su posledice teže, ako je u pitanju nasilje i zlostavljanje od strane grupe prema pojedincu ili ako isti učenik trpi ponovljeno nasilje i zlostavljanje koordinator vaspitne službe uključuje tim za zaštitu. Tim za zaštitu u skladu sa informacijama procenjuje nivo i preduzima dalje aktivnosti.
Na drugom nivou, po pravilu, aktivnosti preduzima koordinator vaspitne službe, odnosno vaspitač, u saradnji sa timom za zaštitu i obavezno učešće roditelja učenika, u smislu pojačanog vaspitnog rada, kao i mogućnost predlaganja pokretanja vaspitno-disciplinskog postupka.
Na trećem nivou, po pravilu, aktivnosti preduzima direktor sa timom za zaštitu, uz obavezno uključivanje roditelja i nadležnih organa i organizacija (centar za socijalni rad, zdravstvena služba, policija, javno tužilaštvo i druge nadležne organizacije). Na trećem nivou obavezno se pokreće vaspitno-disciplinski postupak.
Tim za zaštitu procenjuje da li je neophodno da se tokom trajanja vaspitno-disciplinskog postupka učenik udaljuje iz procesa neposrednog obrazovno-vaspitnog rada i ostalih oblika obrazovno-vaspitnog rada najkraće pet radnih dana, a najduže do okončanja vaspitno-disciplinskog postupka, uvažavajući rizike, dosadašnje ponašanje učenika i izrečene mere, posledice i okolnosti situacije, bezbednost, uzrast i razvojne karakteristike učenika i sl.
Osim navedenog, tim za zaštitu procenjuje da li je neophodno da učenik bude udaljen iz procesa neposrednog i ostalih oblika obrazovno vaspitnog rada i prilikom pokretanja vaspitno-disciplinskog postupka za učinjene teže povrede obaveze učenika koje se odnose na posedovanje, podstrekavanje, pomaganje, davanje drugom učeniku i upotrebu psihoaktivnih supstanci, odnosno alkohola, droga i nikotinskih proizvoda, kao i unošenje u školu oružja, pirotehničkog sredstva ili drugog predmeta kojim može da ugrozi ili povredi drugo lice.
Uloga tima za zaštitu je da prikupi činjenice od značaja za postupanje i kvalifikovanje teže povrede obaveza učenika.
Procena tima za zaštitu čini sastavni deo rešenja kojim se učenik udaljuje iz procesa neposrednog obrazovno-vaspitnog rada.
O udaljenju učenika, škola, pored roditelja, obaveštava i nadležni centar za socijalni rad u cilju zajedničkog delovanja i izrade plana pojačanog vaspitnog rada za učenika, tokom trajanja vaspitno-disciplinskog postupka, odnosno mere neposrednog udaljavanja.
U slučaju udaljavanja iz procesa neposrednog obrazovno-vaspitnog rada i ostalih oblika obrazovno-vaspitnog rada ustanova, zajedno sa roditeljima i centrom za socijalni rad, realizuje pojačan vaspitni rad.
U slučaju neuključivanja, odnosno nepostupanja po ponovnom obraćanju nadležnom centru za socijalni rad, ustanova obaveštava ministarstvo nadležno za nadzor nad radom centara.
Prilikom realizacije aktivnosti, u okviru plana pojačanog vaspitnog rada, roditelj je odgovoran za redovno učešće učenika u planiranim aktivnostima plana pojačanog vaspitnog rada.
Nakon povratka u ustanovu, sa učenikom se nastavlja pojačan vaspitni rad i praćenje, u skladu sa planom.
Učenici starosti do 14 godina nisu krivično i prekršajno odgovorni, te se prema njima ne može pokrenuti krivični, niti prekršajni postupak za izvršeno nasilje, već se prema njima isključivo primenjuju aktivnosti iz nadležnosti obrazovno-vaspitnog sistema, zdravstvenog i sistema socijalne zaštite. U situacijama kada je reč o učenicima iznad 14 godina obaveštava se javni tužilac za maloletnike i policija, a preduzimaju se i aktivnosti iz nadležnosti obrazovno-vaspitnog sistema, zdravstvenog i sistema socijalne zaštite.
Ukoliko prisustvo roditelja u toku vođenja vaspitno-disciplinskog postupka i realizacije pojačanog vaspitnog rada nije u najboljem interesu učenika, tj. može da mu šteti, ugrozi njegovu bezbednost ili ometa postupak u ustanovi, direktor obaveštava centar za socijalni rad, odnosno policiju ili javnog tužioca.
Na ovom nivou obavezan je pojačan vaspitni rad koji je u intenzitetu primeren potrebama učenika, kao i pokretanje vaspitno-disciplinskog postupka i izricanje mere, u skladu sa zakonom. Ako su u pružanju podrške učeniku uključeni predstavnici iz spoljašnje mreže zaštite, ustanova ostvaruje saradnju sa njima u cilju usklađivanja aktivnosti u pružanju adekvatne podrške.
Kada se nasilje između učenika dogodi van prostora ustanove, odnosno drugog prostora u kome ustanova ostvaruje obrazovno-vaspitni rad, odnosno vaspitni rad po dobijanju saznanja od predstavnika spoljašnje mreže zaštite, tim za zaštitu se sastaje, analizira situaciju u skladu sa dostupnim informacijama, uz mogućnost procene nivoa nasilja. Shodno utvrđenim činjenicama tim za zaštitu predlaže koordinator vaspitne službe, odnosno vaspitaču izradu plana pojačanog vaspitnog za učenika uzimajući u obzir sledeće: posledice događaja po učesnike, prethodno ponašanje učenika u ustanovi i kontinuitet rizičnog ponašanja učenika.
Za učenika koji je pretrpeo nasilje van prostorija ustanove, odnosno drugog prostora u kome ustanova ostvaruje obrazovno-vaspitno rad, tim za zaštitu predlaže koordinatoru vaspitne službe izradu plana zaštite od nasilja, a prema proceni i uključivanje predstavnika spoljašnje mreže zaštite.
U plan pojačanog vaspitnog rada ustanova obavezno uključuje roditelje učenika i predstavnike spoljašnje mreže zaštite radi koji su uključeni u pružanje podrške učeniku i porodici.
U situaciji kada roditelj ne sarađuje sa ustanovom, a dolazi do ponovljenog nasilja učenika ustanova obaveštava nadležni centar za socijalni rad i primenjuje mere u skladu sa zakonom u odnosu na odgovornost roditelja.
Ustanova dokumentuje nedostatak saradnje sa roditeljima i to kroz: evidenciju o pozivima na sastanak, evidenciju o realizaciji i učešću roditelja u planovima zaštite i planovima pojačanog vaspitnog rada za učenike i dr.
Kada je učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom učesnik situacije nasilja neophodna je saradnja tima za zaštitu i tima za inkluzivno obrazovanje u cilju izrade plana pojačanog vaspitnog rada. Imajući u vidu zdravstveno stanje učenika, odnosno razvojnu smetnju, preduzimaju se dalje mere i aktivnosti u saradnji sa roditeljima i predstavnicima iz zdravstvene i socijalne zaštite, u skladu sa procenom potreba za podrškom.
Kada roditelj čini nasilje, zlostavljanje ili zanemarivanje deteta i kada njegovo uključivanje u postupak nije u najboljem interesu deteta ustanova obavezno uključuje nadležni centar za socijalni rad.
Ako postoji sumnja ili saznanje o nasilju, zlostavljanju i zanemarivanju učenika u porodici, direktor bez odlaganja obaveštava nadležno javno tužilaštvo, policiju i centar za socijalni rad koji preduzimaju dalje mere u skladu sa zakonom.
Ukoliko postoji sumnja ili saznanje da je učenik uključen u promovisanje, zagovaranje i podržavanje ideološki motivisanog nasilja, odnosno u nasilni ekstremizam, direktor ustanove saziva tim za zaštitu koji razmatra situaciju i na osnovu prikupljenih informacija odlučuje o daljem postupanju unutar ustanove i obaveštava roditelja i nadležno javno tužilaštvo.
Ukoliko postoji sumnja ili saznanje da je učenik uključen u bilo koji oblik trgovine ljudima, nakon primene liste indikatora za preliminarnu identifikaciju učenika koji su potencijalne žrtave trgovine, direktor u skladu sa datim smernicama u listi indikatora, obaveštava centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima, nadležni centar za socijalni rad i nadležnu organizacionu jedinicu policije.
Uvek kada je zaposleni počinilac nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja prema učeniku u ustanovi, direktor preduzima mere prema zaposlenom, u skladu sa zakonom, a prema učeniku mere za zaštitu i podršku (plan zaštite od nasilja) na osnovu Pravilnika o protokolu. Kada roditelj prijavi direktoru neprimereno ponašanje zaposlenog prema njegovom detetu, direktor postupa u skladu sa zakonom.
Ukoliko postoji sumnja da je počinilac nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja treće lice prema učeniku, direktor je obavezan da istovremeno obavesti roditelja učenika koje je izloženo nasilju, zlostavljanju i zanemarivanju, nadležni centar za socijalni rad policiju i nadležno javno tužilaštvo.
Kada se nasilje i zlostavljanje dešava u ustanovi između odraslih lica (zaposleni – zaposleni; zaposleni – roditelj; zaposleni, roditelj – treće lice), direktor preduzima mere, u skladu sa zakonom.
U svim situacijama kada se neposredno dešava nasilje ili postoji opravdan razlog da se sumnja da će doći do nasilja usled nepreduzimanja hitnih mera zaštite, bez obzira na uzrast učesnika situacije nasilja, ustanova odmah obaveštava policiju radi sprečavanja daljeg vršenja nasilja i obezbeđivanja pomoći i zaštite.
U postupku zaštite učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja ustanova je dužna da: postupak vodi efikasno i ekonomično; obezbedi zaštitu i poverljivost podataka do kojih dođe pre i u toku postupka; da učenika ne izlaže ponovnom i nepotrebnom davanju izjava.
IV.3. Zaštita zaposlenih
Član 14.
Ustanova je dužna da postupa uvek kada postoji sumnja ili saznanje da zaposleni trpi nasilje od strane učenika, roditelja ili trećeg lica u ustanovi ili za vreme organizovanja aktivnosti ustanove.
Procenjivanje nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja po nivoima ne odnosi se na zaposlene, već samo na vršnjačko nasilje.
Kada je učenik počinilac nasilja prema zaposlenom, direktor je dužan da odmah obavesti roditelja i centar za socijalni rad; da pokrene vaspitno-disciplinski postupak i da izrekne vaspitno-disciplinsku meru, u skladu sa zakonom za učenike starosti do 14 godina, a za učenike iznad 14 godina, osim navedenih aktivnosti i da obavesti nadležno javno tužilaštvo i policiju.
U slučaju povrede časti, ugleda i dostojanstva zaposlenog od strane učenika primenjuju se mere i aktivnosti propisane za treći nivo vršnjačkog nasilja.
Kada je učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom počinilac nasilja prema zaposlenom, neophodno je da direktor u saradnji sa timom za zaštitu i timom za inkluzivno obrazovanje utvrdi da li je ispoljeno (agresivno) ponašanje učenika posledica zdravstvenog stanja, odnosno razvojne smetnje i u skladu sa tim se preduzimaju dalje mere i aktivnosti, odnosno procenjuju koga je potrebno uključiti od spoljašnje mreže zaštite (stručnjaci iz zdravstvenog sistema, socijalne zaštite i dr.).
Kada je roditelj ili treće lice počinilac nasilja prema zaposlenom ili zaposleni prema zaposlenom, direktor je dužan da takva saznanja prijavi policiji i nadležnom javnom tužilaštvu, a kada je roditelj počinilac nasilja da obavesti i nadležni centar za socijalni rad, u roku propisanim Zakonom.
Ukoliko ustanova ima saznanje da roditelj ili treće lice na društvenim mrežama omalovažava, vređa, preti ili poziva na nasilje prema zaposlenom, a u vezi sa profesionalnom ulogom zaposlenog, ustanova je dužna da o tome obavesti nadležno javno tužilaštvo, u roku propisanom Zakonom.
Kada su učenici svedoci nasilja iz stava 3. ove tačke, tim za zaštitu izrađuje plan zaštite za učenike.
Kada zaposleni izvrši nasilje nad zaposlenim direktor postupa u skladu sa zakonom.
IV. 4. Redosled postupanja
Član 15.
Redosled postupanja u intervenciji:
1) Proveravanje sumnje ili otkrivanje nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja obavlja se prikupljanjem informacija – direktno ili indirektno.
Prikupljanje informacija ima za cilj utvrđivanje relevantnih činjenica na osnovu kojih se potvrđuje ili odbacuje sumnja na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje. Tokom prikupljanja informacija poštuju se principi utvrđeni Konvencijom i pravila koja se primenjuju u postupcima u kojima učestvuje maloletno lice – dete i učenik.
Prikupljanje informacija o nasilju, zlostavljanju i zanemarivanju obavlja, po pravilu, koordinator vaspitne službe, stručni saradnik-psiholog, odnosno drugo zaduženo lice u ustanovi vaspitač ili član tima za zaštitu, od svih učesnika, neposredno po saznanju ili sumnji o događaju. Način prikupljanja informacija određuje se u skladu sa specifičnostima situacije i procenom ustanove (neposredan razgovor/usmenim putem, pisanim putem, anonimna anketa i sl). Prikupljene informacije nemaju značaj izjave koja se daje u toku vaspitno-disciplinskog postupka.
Ustanova proverava svaku informaciju o mogućem nasilju, zlostavljanju i zanemarivanju i vrši pregled video zapisa - elektronski nadzor nad prostorom.
Izjava od maloletnih učenika koja se uzima u toku vaspitno-disciplinskog postupka, uzima se u prisustvu roditelja, a u skladu sa odredbama zakona koji uređuje osnove sistema obrazovanja i vaspitanja, a kojima je propisan vaspitno-disciplinski postupak u ustanovi.
U slučaju sumnje pojačava se vaspitni rad i prati ponašanje učesnika. Kada se potvrdi sumnja, direktor i tim za zaštitu preduzimaju mere i aktivnosti za izvršeno nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje.
2) Zaustavljanje nasilja i zlostavljanja i smirivanje učesnika je obaveza svih zaposlenih u ustanovi, a naročito najbližeg prisutnog zaposlenog i dežurnog vaspitača da odlučno prekine sve aktivnosti, razdvoji i smiri učesnike u aktu nasilja. U slučaju da zaposleni proceni da je sukob visoko rizičan i da ne može sam da ga zaustavi, odmah će tražiti pomoć.
3) Obaveštavanje roditelja i preduzimanje hitnih akcija po potrebi (pružanje prve pomoći, obezbeđivanje lekarske pomoći, obaveštavanje policije i centra za socijalni rad) obavlja se odmah nakon zaustavljanja nasilja i zlostavljanja. Ukoliko roditelj nije dostupan ili njegovo obaveštavanje nije u najboljem interesu učenika, ustanova odmah obaveštava centar za socijalni rad.
4) Konsultacije u ustanovi se vrše radi: razjašnjavanja okolnosti, analiziranja činjenica na što objektivniji način, procene nivoa nasilja i zlostavljanja, nivoa rizika i preduzimanja odgovarajućih mera i aktivnosti, izbegavanja konfuzije i sprečavanja nekoordinisane akcije, odnosno radi uspostavljanja i razvijanja usklađenog, ujednačenog i efikasnog postupanja. U konsultacije u ustanovi uključuju se: koordinator vaspitne službe, dežurni vaspitač, psiholog, tim za zaštitu, direktor.
Ukoliko u toku konsultacija u ustanovi direktor i tim za zaštitu, usled složenih okolnosti ne mogu sa sigurnošću da procene nivo nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, kao i da odrede mere i aktivnosti, u konsultacije uključuju nadležne organe i druge organizacije i službe: ministarstvo nadležno za poslove obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: Ministarstvo) – nadležnu školsku upravu, centar za socijalni rad, policiju, pravosudne organe, zdravstvenu službu, a po potrebi odeljenje nadležno za poslove učeničkog i studentskog standarda.
5) Mere i aktivnosti preduzimaju se za sve oblike i nivoe nasilja i zlostavljanja.
Plan zaštite od nasilja za učenika se sačinjava za konkretnu situaciju drugog i trećeg nivoa za učenike koji su pretrpeli nasilje ili bili svedoci nasilja i zlostavljanja.
Plan pojačanog vaspitnog rada za učenika se sačinjava za konkretnu situaciju drugog i trećeg nivoa nasilja za učenike koji su izvršili nasilje, podstrekivali na nasilje ili pasivno podržavali nasilnu situaciju.
Plan zaštite od nasilja i plan pojačanog vaspitnog rada može da se sačine i za celo odeljenje, odnosno vaspitnu grupu.
Aktivnosti u okviru plana zaštite od nasilja učenika, kao i plana pojačanog vaspitnog rada, treba da budu konkretne i specifične i da se kroz aktivnosti prepoznaje kakvu promenu želimo da postignemo kroz njihovu realizaciju.
Plan zaštite od nasilja, odnosno plan pojačanog vaspitnog rada zavise od: vrste i težine nasilnog ponašanja, posledica nasilja po pojedinca i kolektiv, broja učesnika i sl. Mere i aktivnosti se planiraju na osnovu sagledavanja karakteristika učenika, potreba za podrškom i uz učešće učenika i roditelja, osim kada se radi o nasilju u porodici, kada je nužno uključiti nadležni centar za socijalni rad.
Plan zaštite od nasilja za učenika, odnosno plan pojačanog vaspitnog rada za učenika sadrži: aktivnosti kojima se daje podrška učesnicima nasilne situacije, aktivnosti usmerene na promenu ponašanja – pojačan vaspitni rad, rad sa roditeljem, rad sa vaspitnim grupama, a po potrebi i organa upravljanja; nosioce tih aktivnosti, vremensku dinamiku; načine kojima će se obezbediti ponovno uključivanje svih učesnika nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u širu društvenu zajednicu. Mere i aktivnosti treba da budu preduzete uz učešće učenika i da budu u skladu sa njegovim razvojnim mogućnostima. Kada tim za zaštitu proceni da postoji potreba da se, osim pojačanog vaspitnog rada ili vaspitnog rada koji u intenzitetu odgovara potrebama učenika, prilagodi i vaspitni rad, predložiće timu za pružanje dodatne podrške učenicima izradu individualnog vaspitnog plana.
Plan zaštite od nasilja, kao i plan pojačanog vaspitnog rada za učenika sačinjava tim za zaštitu zajedno sa koordinator vaspitne službe, odnosno vaspitačem, psihologom, sekretarom, direktorom i roditeljem, a po potrebi i sa drugim nadležnim organizacijama i službama. Za učenika koji se obrazuje u skladu sa članom 76. stav 6. tač. 1) i 2) Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u izradu plana zaštite se uključuje Tim za inkluzivno obrazovanje. U pripremu plana zaštite od nasilja, odnosno/plana pojačanog vaspitnog rada i realizacije, kada god je moguće, ustanova će uključiti predstavnike vaspitnih grupa, kao i učenike – učesnike u nasilju i zlostavljanju.
Plan zaštite od nasilja, kao i plan pojačanog vaspitnog rada za učenika sadrže i informacije o merama i aktivnostima koje ustanova preduzima samostalno, u saradnji sa drugim nadležnim organizacijama i službama i kada druge nadležne organizacije i službe sprovode aktivnosti samostalno. Kada su u mere i aktivnosti uključene druge organizacije i službe iz spoljašnje mreže zaštite, određuju se zadaci, odgovorna lica, dinamika i načini međusobnog izveštavanja.
Ustanova je u obavezi da u izradi plana zaštite od nasilja učenika, kao i plana pojčanog vaspitnog rada uključi roditelja i da precizira aktivnosti koje roditelj preduzima u vaspitnom radu sa učenikom, kao i aktivnosti koje sprovodi ustanova u pružanju podrške osnaživanju roditeljskih kompetencija. Ukoliko roditelj odbija da učestvuje u planiranju i realizaciji aktivnosti iz plana zaštite od nasilja učenika, odnosno plana pojačanog vaspitnog rada ustanova obaveštava nadležni centar za socijalni rad, a ustanova nastavlja da realizuje predviđene aktivnosti.
Plan zaštite od nasilja, odnosno plan pojačanog vaspitnog rada za učenika treba da sadrži i evaluaciju tog plana.
Preporuka je da se plan evaluira na dve nedelje i da se po potrebi revidiraju aktivnosti.
Za treći nivo nasilja i zlostavljanja direktor ustanove podnosi prijavu nadležnim organima, organizacijama i službama i obaveštava Ministarstvo, odnosno nadležnu školsku upravu, u roku od 24 sata od momenta saznanja, putem digitalne nacionalne platforme „Čuvam te” (u daljem tekstu: Nacionalna platforma) sa prvim informacijama o događaju i preduzetim aktivnostima, a u roku od 48 sati od momenta saznanja sa dopunom informacijama i zaključcima sa sastanka tima za zaštitu. Takođe, ustanova putem Nacionalne platforme ažurira informacije o postupanju do zatvaranja predmeta, odnosno preduzimanja svih potrebnih mera i njihove evaluacije.
Putem Nacionalne platforme, ustanove obaveštavaju druge nadležne institucije iz spoljašnje mreže zaštite (sistem socijalne i zdravstvene zaštite, policija i javno tužilaštvo), u skladu sa propisanim procedurama.
Pored navedenog, ustanove su u obavezi da postupaju po dobijanju prijava nasilja koje su im upućene putem nacionalne platforme, a u skladu sa propisanim procedurama postupanja u situacijama sumnje ili saznanja o situacijama nasilja.
Obaveštava se i organizaciona jedinica Ministarstva koja je nadležna za poslove učeničkog i studentskog standarda,
Pre prijave obavlja se razgovor sa roditeljima, osim ako tim za zaštitu proceni da time može da bude ugrožen najbolji interes učenika, o čemu obaveštava policiju ili nadležnog javnog tužioca i nadležni centar za socijalni rad.
Ukoliko je komunikacija sa medijima neophodna, odgovoran je direktor, osim ako je direktor učesnik nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja. U tom slučaju komunikaciju sa medijima ostvaruje predsednik organa upravljanja.
Ustanova je dužna da obavesti nadležnu ministartsvo nadležni sektor za učenički standard, pre davanja izjave medijima o konkretnoj situaciji nasilja koja se dogodila.
Ako se utvrdi odgovornost direktora za nepreduzimanje ili neblagovremeno preduzimanje odgovarajućih mera, propisanih ovim pravilnikom, u slučajevima povrede zabrane nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u skladu sa zakonom koji uređuje osnove sistema obrazovanja i vaspitanja stiču se uslovi za prestanak dužnosti direktora.
6) Efekte preduzetih mera i aktivnosti prati ustanova (koordinator vaspitne službe, vaspitač, tim za zaštitu, psiholog) radi provere uspešnosti, daljeg planiranja zaštite i drugih aktivnosti ustanove.
Ustanova prati ponašanje učenika koje je trpelo i koje je izvršilo nasilje i zlostavljanje, ali i učenike koji su indirektno bili uključeni (svedoci).
Ustanova prati i uključenost roditelja i drugih nadležnih organa, organizacija i službi. Efekte preduzetih mera prate i nadležne službe Ministarstva.
V. POSTUPANjE USTANOVE U ODGOVORU NA KRIZNI DOGAĐAJ
Član 16.
Svrha ovog pravilnika je uređivanje i načina postupanja u reagovanju na krizni događaj, jačanje otpornosti ustanova, obezbeđivanje efikasne reakcije u pružanju zaštite učenicima i zaposlenima koji su bili izloženi kriznom događaju na indirektan ili direktan način, kao i načina i aktivnosti ustanove za povratak u redovan način rada.
V.1. Jačanje otpornosti ustanova za efikasno reagovanje na krizne događaje
Član 17.
Ustanova je u obavezi da kontinuirano unapređuje procedure postupanja radi efikasnog delovanja u svrhu otklanjanja ili svođenja na minimum posledica koje je krizni događaj izazvao po organizaciju rada i funkcionisanje ustanove, kao i po fizičko i mentalno zdravlje pojedinca.
Jačanje otpornosti ustanove zasniva se na sledećim principima:
1) Kontinuitet
Podsticanje pripravnosti i obezbeđivanje kontinuiranog pružanja kvalitetnog obrazovanja i vaspitanja, podizanje svesti, planiranje i priprema za reagovanje u kriznim događajima.
2) Saradnja
Intersektorska povezanost i zajedničko delovanje u vanrednim situacijama, s obzirom na vrstu krize.
3) Dostupnost
Omogućavanje brzog pristupa dostupnim resursima kako bi ustanova obezbedila kontinuitet i pravo na kvalitetno obrazovanje i vaspitanje u vreme kriznog događaja.
4) Efikasnost
Obezbeđivanje da ustanova aktivno preduzima pravovremene i adekvatne korake u reagovanju na krizni događaj.
Ustanova formira tim za krizne događaje u okviru tima za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, kao njegov obavezni deo.
Tim za krizne događaje formira se u cilju efikasnog postupanja ustanove u kriznim događajima. Program postupanja ustanove u kriznim događajima izrađuje se kao obavezni i sastavni deo programa zaštite od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, a koji je sastavni deo programa vaspitnog rada. Na osnovu programa izrađuje se plan rada tima za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, koji je sastavni deo godišnjeg plana rada ustanove.
Program rada sačinjava se na osnovu specifičnosti ustanove i sadrži:
– procenu snaga, kapaciteta i specifičnosti ustanove da se suoči sa različitim potencijalnim kriznim događajima;
– na osnovu procenjenih snaga, kapaciteta i specifičnosti ustanove, deo programa se odnosi na plan postupanja u situacijama krize, koji podrazumeva predviđena bezbedna mesta unutar i izvan ustanove u zavisnosti od kriznog događaja, definisan način alarmiranja, odnosno oglašavanja i informisanja u ustanovi u zavisnosti od vrste kriznog događaja (npr. pretnja oružanim napadom, terorističkim napad, dojava o eksplozivnoj napravi, talačka kriza, požar i sl.), u skladu sa evakuacionim planom ustanove. Deo plana postupanja u situacijama krize, neophodno je da sadrži i plan rasporeda prostorija, kao i načina označavanja svih prostorija u ustanovama (hodnika, učionica, kabineta i drugih prostorija, sa unutrašnje i spoljašnje strane);
– deo koji se odnosi na stručno usavršavanje zaposlenih radi jačanja kompetencija za pružanje psihosocijalne podrške, za realizaciju plana evakuacije i druge obuke koje mogu doprineti efikasnom reagovanju ustanove u različitim kriznim situacijama;
– deo koji se odnosi na unapređivanje bezbednosne kulture dece, odnosno učenika i zaposlenih;
– način reagovanja – korake u postupanju ustanove kada se dogodi krizni događaj;
– načine uključivanja i saradnje sa porodicom radi zajedničkog delovanja na jačanju otpornosti ustanove;
– načine praćenja, evaluaciju i izveštavanja o realizaciji programa.
Direktor ustanove rukovodi timom za krizne događaje u skladu sa opštim aktom i godišnjim planom rada.
Članovi tima za krizne događaje mogu biti članovi tima za zaštitu, kao i drugi odgovarajući zaposleni, predstavnici roditelja i predstavnici spoljašnje mreže zaštite.
Obavezni članovi tima za krizne događaje su: Direktor doma učenika kao kordinator tima za zaštitu, predstavnik roditelja, Koordinator vaspitne službe, stručni saradnik-psiholog, Savetnik za vaspitni rad i Tehničar investicionog održavanja i održavanja uređaja i opreme, po potrebi mogu da budu i drugi iz ustanove, a koji mogu biti i članovi tima za zaštitu.
Broj članova i sastav tima za krizne događaje određuje direktor.
Direktor donosi rešenje kojim se definiše uloga članova tima za krizne događaje, odnosno određuje članove tima koji će obavljati poslove i aktivnosti koje se odnose na koordinaciju, pružanje psihosocijalne pordrške i informisanje.
Koordinacija obuhvata aktivnosti – planiranja, organizacije, koordinacije i saradnje sa spoljnom zaštitnom mrežom, praćenja i evaluacije.
Psihosocijalna podrška obuhvata aktivnosti – praćenja reagovanja, procena potreba za psihosocijalnom podrškom, pružanje individualne i grupne podrške, procena potrebe za uključivanjem mobilnog tima i ukoliko do toga dođe, saradnja sa mobilnim timom.
Informisanje obuhvata aktivnosti – prikupljanja, proveravanja, selekcije, distribucije informacija, kao i pripreme saopštenja.
V.2. Postupanje ustanove kada se desi krizni događaj
Član 18
Kada ustanova ima saznanje da se dogodio krizni događaj odmah, a najkasnije u roku od 24 sata, aktivira se tim za krizne događaje, koji ima sledeće zadatke:
– prikupljanje podataka, procena potreba i obaveštavanje nadležnih organa;
– uspostavljanje saradnje sa spoljašnjom mrežom zaštite;
– saradnja i zajedničko delovanje sa mobilnim timom za krizne intervencije;
– blagovremeno informisanje učenika, roditelja, zaposlenih i medija o događaju;
– psihosocijalna podrška učenicima i zaposlenima;
– izrada i realizacija plana rada ustanove u izmenjenim uslovima i stabilizacija rada u ustanovi;
– organizacija eventualnih komemorativnih aktivnosti;
– praćenje realizacije planova i evaluacija;
– vođenje dokumentacije i izveštavanje i
– drugi poslovi koji mogu biti od značaja u situacijama kada se desi krizni događaj.
Postupanje ustanove:
Prikupljanje podataka, procena potreba i obaveštavanje nadležnih organa Tim prikuplja informacije o događaju (opis događaja, mesto i vreme kada se desio događaj), ko je sve pogođen kriznim događajem i kakva mu je pomoć potrebna, gde se nalazi i u kakvom je stanju, kao i o tome šta je već urađeno povodom toga u ustanovi.
U zavisnosti od vrste/oblika kriznog događaja, naredni korak podrazumeva hitno obaveštavanje policije, hitne pomoći, vatrogasne službe, kao i drugih eventualno potrebnih organa/službi. Neophodno je da zaposleni u ustanovi postupaju u skladu sa planom postupanja u situacijama krize i u zavisnosti od vrste kriznog događaja, i u skladu sa planom evakuacije.
Tim za krizne događaje blagovremeno informiše Ministarstvo prosvete, nadležni sketor za učenički standard, o događaju, kao i preduzetim aktivnostima.
Uspostavljanje saradnje sa spoljašnjom mrežom zaštite (socijalna i zdravstvena zaštita, policija, javno tužilaštvo, jedinica lokalne samouprave, mobilni tim). Na osnovu prikupljenih podataka, uz obavezu hitnog obaveštavanja spoljašnje mreže zaštite, ustanova vrši procenu da li može da postupa samostalno ili joj je potrebna pomoć i podrška predstavnika spoljašnje mreže zaštite, sa kojom izrađuje jedinstven plan delovanja, način rada i izveštavanja.
U zavisnosti od oblika/vrste i stepena intenziteta kriznog događaja ustanova procenjuje koga uključuje od spoljašnje mreže zaštite.
Saradnja i zajedničko delovanje sa mobilnim timom za krizne intervencije Ukoliko krizni događaj kao posledicu ima najmanje troje ili više povređenih ili nastradalih lica, direktor je u obavezi da odmah po saznanju obavestiti Ministarstvo prosvete kako bi se angažovao intersektorski mobilni tim za krizne situacije, koji je formiran u skladu sa Protokolom o postupanju prilikom suočavanja društva sa kriznim situacijama u okviru Radne grupe Vlade Republike Srbije radi pružanja neophodne podrške.
U situacijama kada postupa mobilni tim, tim za krizne događaje ustanove postaje sastavni deo mobilnog tima. Tim za krizne događaje ustanove pruža potrebne informacije mobilnom timu, učestvuje u zajedničkom planiranju, organizaciji i realizaciji psihosocijalne podrške. U saradnji sa mobilnim timomom, tim ustanove vrši praćenje i identifikovanje učenika i zaposlenih kojima je potrebna pomoć, pruža prvu psihološku pomoć kao i druge vidove podrške.
Blagovremeno informisanje učenika, roditelja, zaposlenih i medija o događaju Direktor ustanove imenuje osobe zadužene za pripremu zvaničnih informacija za roditelje, učenike, zaposlene i za medije. Obaveštenja imaju svrhu kontinuiranog informisanja zaposlenih, roditelja i učenika i medija o najnovijim, proverenim i tačnim informacijama do kojih je ustanova došla, radi planiranja odgovarajuće podrške i preduzimanja drugih potrebnih mera (suzbijanje glasina i širenja panike); upoznavanje sa mogućim teškoćama, rizicima, izazovima i načinima za njihovo prevazilaženje; upoznavanje sa načinima podrške. Saopštenje za medije sačinjava se u saradnji sa nadležnim službama Ministarstva.
Psihosocijalna podrška, učenicima i zaposlenima Tim za krizne događaje prati reagovanja učenika, roditelja i zaposlenih, identifikuje kome je pomoć potrebna i u skladu sa tim organizuje pružanje psihosocijalne podrške. Prilikom pružanja psihosocijalne podrške kao osnovna intervencija koristi se psihološka prva pomoć.
U zavisnosti od vrste, intenziteta i posledica kriznog događaja, tim procenjuje potrebu za uključivanjem predstavnika iz sistema zdravstvene zaštite u cilju pružanja psihosocijalne podrške i/ili uključivanje intersektorskog mobilnog tima za krizne situacije.
Izrada i realizacija plana rada ustanove u izmenjenim uslovima i stabilizacija rada u ustanovi Tim za krizne događaje u saradnji sa relevantnim timovima ustanove izrađuje plan rada po izmenjenom, prilagođenom planu.
Neophodno je da način rada ustanove bude prilagođen posledicama kriznog događaja, mogućnostima i potrebama učenika i zaposlenih u pogledu realizacije svih školskih aktivnosti neposredno nakon kriznog događaja.
Plan rada treba da sadrži konkretne aktivnosti/mere koje ustanova planira da preduzme, nosioce (izvršioce) planiranih aktivnosti, vremensku dinamiku, način izvršenja, načini praćenja i izveštavanja.
Prilikom pravljenja plana važno je uzeti u obzir vrstu kriznog događaja, broj pogođenih osoba, procenu daljih rizika, reakciju lokalne zajednice i odgovarajuće pravne aspekte.
Nakon kriznog događaja, nephodno je da ustanova preduzima aktivnosti koje će voditi stabilizaciji stanja u ustanovi - postepeni povratak ustanove na redovan način rada koji je bio uspostavljen pre kriznog događaja uz kontinuirano praćenje ponašanja učenika i zaposlenih u cilju procene efekata podrške i preduzimanja daljih mera.
Ustanova prati realizaciju plana i u zavisnosti od toka smirivanja kriznog događaja, revidira plan, nadopunjuje ga i koriguje.
Organizacija eventualnih komemorativnih aktivnosti U slučaju kriznih događaja sa smrtnim ishodom, tim učestvuje u organizaciji i planiranju adekvatnih komemorativnih aktivnosti.
Praćenje realizacije plana i evaluacija Neophodno je praćenje realizacije plana rada (u okviru plana rada tima za zaštitu) u izmenjenim uslovima, eventualne korekcije i dopune plana u zavisnosti od procene stepena, broja i posledica izazvanih kriznim događajem i preduzetim koracima.
Vođenje dokumentacije i izveštavanje Tim je dužan i da vodi dokumentaciju o sprovedenim aktivnostima u vezi postupanjem u kriznoj situacijom.
Izveštaj o postupanju ustanove dostavlja se sektoru Ministarstva nadležnom za učenički i studentski standard, u roku od 15 dana od nastupanja perioda stabilizacije rada u ustanovi.
Kada su žrtve kriznog događaja deca sa hroničnim bolestima, deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, tim za krizne događaje nakon identifikacije izrađuje individualizovane planove u saradnji sa roditeljima i predstavnicima spoljašnje mreže zaštite.
V.3. Postupanje ustanova nakon kriznog događaja
Član 19
Nakon realizacije plana postupanja u kriznim događajima, i uspostavljanja stabilnog stanja u ustanovi tim za krizne događaje vrši evaluaciju sprovedenih aktivnosti i sačinjava izveštaj. Evaluacija obuhvata: analizu efekata sprovedenih mera i aktivnosti odnosno realizaciju izmenjenog plana rada, kao i pružanje prve psihološke pomoći, sa posebnim osvrtom na snage, izazove i preporuke u reagovanju na krizni događaj. Na osnovu evaluacije plana reagovanja u konkretnim situacijama, ustanova dalje unapređuje plan postupanja ustanove u kriznim situacijama.
Ukoliko je zbog kriznog događaja došlo do prekida rada u izmenjenim uslovima, tim za krizne događaje u saradnji sa pedagoškim većem izrađuje poseban plan dalje realizacije obrazovno-vaspitnog rada. Izrađeni plan realizacije usvaja pedagoško veće, dok upravni odbor donosi odluku.
Izveštaj o realizaciji posebnog plana deo je godišnjeg izveštaja o realizaciji plana zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.
Tim za krizne događaje kontinuirano prati reagovanja učenika i zaposlenih i procenjuje potrebu za psihosocijalnom podrškom u narednom periodu i u saradnji sa spoljašnjom mrežom zaštite izrađuje plan o njenoj realizaciji.
Tim za krizne događaje prati realizaciju planova, u saradnji sa spoljašnjom mrežom zaštite procenjuje stepen smirivanja situacije i pokreće proces dogovaranja sa porodicama žrtava i povređenih o načinima obeležavanja sećanja na događaj (obezbeđivanje prostora, aktivnosti sećanja, obeležavanje godišnjica i slično).
VI. 1. Izveštaj o realizaciji plana zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja
Član 20
Izveštaj o realizaciji plana zaštite od nasilja je sastavni deo godišnjeg izveštaja o radu ustanove i dostavlja se Ministarstvu.
Izveštaj sadrži, naročito: učestalost incidentnih situacija i broj prijava; zastupljenost različitih oblika i nivoa nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja; broj povreda; učestalost i broj vaspitno-disciplinskih postupaka protiv učenika i disciplinskih postupaka protiv zaposlenih; broj i efekte operativnih planova zaštite; ostvarene obuke u prevenciji nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i potrebe daljeg stručnog usavršavanja; broj i efekte akcija koje promovišu saradnju, razumevanje i pomoć vršnjaka; broj realizovanih aktivnosti društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada, broj kriznih događaja i evaluacija plana postupanja ustanove u kriznom događaju; ostvarene obuke u cilju efikasnog reagovanja ustanove u kriznim situacijama, stepen i kvalitet uključenosti roditelja u život i rad ustanove i druge parametre.
Direktor odlučuje o dozvoli pristupa dokumentaciji i podacima u postupku zaštite učenika, osim ako je na osnovu zakona, a na zahtev suda, odnosno drugog nadležnog organa obavezan da ih dostavi. Korišćenje dokumentacije u javne svrhe i rukovanje podacima mora biti u skladu sa zakonom.
Na osnovu analiza stanja, praćenja nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, vrednovanja kvaliteta i efikasnosti preduzetih mera i aktivnosti u oblasti prevencije i intervencije, ustanova definiše dalju politiku zaštite učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.
VII. PONAŠANjE ZAPOSLENIH
Član 21.
Zaposleni imaju obavezu da svojim radom, ukupnim ponašanjem i izgledom doprinose ugledu Ustanove i razvijanju pozitivne atmosfere u Ustanovi.
U svom radu zaposleni treba da sa ostalim zaposlenima, učenicima, i drugim licima uspostave odnose zasnovane na uvažavanju, razumevanju i poštovanju, toleranciji i izbegavanju sukoba.
Svađe, vređanja, ignorisanja ili otvorena netrpeljivost među zaposlenima nisu dozvoljene.
Zaposleni treba ličnim primerom da doprinese stvaranju radne atmosfere u kojoj nema zlostavljanja na radu, kao ni ponašanja koje bi moglo da doprinese zlostavljanju na radu, odnosno da poslove obavlja u atmosferi poštovanja, saradnje, bezbednosti i jednakosti.
Član 22.
Zaposleni su dužni da postupaju i u skladu sa Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu (,,Službeni glasnik RS“, broj 36/2010) i u skladu sa Pravilnikom o pravilima ponašanja poslodavca i zaposlenih u vezi sa prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na radu (,,Službeni glasnik RS“, broj 62/2010).
VII.1. Dužnosti svih zaposlenih u Ustanovi
Član 23.
Dužnosti zaposlenih su da:
1. redovno i na vreme dolaze na posao, u skladu sa rasporedom radnog vremena zaposlenih;
2. ne napuštaju radno mesto pre isteka radnog vremena;
3. savesno i blagovremeno obavljaju poslove na koje su raspoređeni;
4. sprovode mere bezbednosti učenika i zaposlenih;
5. blagovremeno obaveštavaju direktora Ustanove o sprečenosti za rad;
6. ne vrše radnje kojima se krše prava ostalih zaposlenih, učenika i/ili drugih lica;
7. se staraju o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti učenika;
8. prijavljuju direktoru Ustanove kršenje prava učenika;
9. dolaze na posao prikladno odeveni i svojim izgledom vaspitno deluju na učenike (ne dolaze u šorcu, prekratkoj suknji, atlet ili top majici, majici na bretele, majici sa dubokim dekolteom, papučama);
10. ne dolaze u napitom ili pripitom stanju, da ne upotrebljavaju alkohol ili druga opojna sredstva koja smanjuju radnu sposobnost;
11. ne podstrekavaju, ne omogućavaju i ne daju učenicima lekove, alkoholna pića ili psihoaktivne sustance;
12. ne puše u Ustanovi, odnosno da poštuju zabranu pušenja u skladu sa Zakonom;
13. ne unose u Ustanovu ili dvorište oružje ili druga opasna sredstva kojima se može ugroziti život i telo učenka, zaposlenih i trećih lica ili se može naneti materijalna šteta;
14. čuvaju imovinu Ustanove, odnosno da ne oštećuju imovinu Ustanove, učenika, zaposlenih, roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika učenika i trećih lica;
15. koriste sredstva Ustanove i potrošni materijal samo u službene svrhe;
16. ulažu lične i stručne sposobnosti pri radu i da racionalno koriste sredstva za rad;
17. se pridržavaju zaštitnih mera pri radu, odnosno mera za bezbedan i zdrav rad i mera protivpožarne zaštite;
18. izvršavaju odluke nadležnih organa Ustanovi (direktora, Upravnog odbora i dr.), kao i naloge nadležnih institucija;
19. ne ispoljavaju stranačku pripadnost, pripadnost verama i sektama, kao i svaki oblik nacionalizma;
20. ne vrše radnje koje predstavljaju diskriminaciju, nasilje i zlostavljanje, povredu ugleda, časti, dostojanstva u skladu sa Zakonom;
21. postupaju u skladu sa propisima i opštim aktima Ustanove, odnosne da ne čine teže povrede obaveze i povrede zabrane propisane zakonom i lakše povrede obaveze propisane opštim aktom Ustanove.
VII:2. Ostale dužnosti vaspitača
Član 24.
Ostale dužnosti vaspitača su:
1. da dolaze u Ustanovu najkasnije pre početka rada;
2. da u slučaju neodložne potrebe za izostajanjem sa posla vaspitač na vreme obavesti direktora ili koordinatora vaspitne službe radi blagovremenog organizovanja zamene. Svako neopravdano izostajanje ili neobaveštavanje o izostajanju s posla predstavlja povredu radne obaveze;
3. da se stara da se učenici pridržavaju dnevnog reda koji je objavljen na oglasnoj tabli;
4. vaspitač koji je organizovao aktivnosti dužan je da brine o boravku učenika od početka ovih aktivnosti do njihovog završetka;
5. da se stara da za vreme časa učenja učenici ne koriste mobilni telefon, niti druga sredstva kojima se može ometati čas učenja;
6. nakon završetka poslednjeg časa učenja vaspitač poslednji izlazi iz učionice;
7. da ne dozvole učenicima da napuste zgradu Ustanove nakon 20:00 časova bez saglasnosti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika učenika kojeg će kontaktirati telefonom;
8. da u slučaju zdravstvenih problema učenika, o tome bez odlaganja obavesti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika učenika, a u hitnim slučajevima zatraži i medicinsku pomoć;
9. da savesno, uredno, blagovremeno i u skladu sa važećim propisima vodi pedagošku evidenciju;
10. da daje na uvid pedagošku dokumentaciju direktoru, koordinatoru vaspitne službe, licu koje vrši nadzor nad radom Ustanove, roditelju, odnosno drugom zakonskom zastupniku učenika;
Član 25.
Vaspitač ne sme da vrši neovlašćenu promenu podataka u evidenciji, odnosno javnoj ispravi brisanjem, dodavanjem, precrtavanjem ili izostavljanjem podataka.
Zabranjeno je korišćenje belila u evidencijama koje vodi Ustanova.
Svaka ispravka u evidenciji vrši se tako što se pogrešno upisani podatak precta kosom linijom (tako da prethodno napisano ostane čitljivo) i potpiše od strane lica koje vrši ispravku.
Vaspitač ne sme da oštećuje, skriva ili iznosi evidencije, ili javne isprave.
VII.3. Dužnosti dežurnih vaspitača
Član 26.
Direktor Ustanove na početku školske godine donosi raspored dežurstva vaspitača, u skladu sa strukturom i rasporedom obaveza vaspitača.
Raspored dežurstva sadrži: ime i prezime dežurnih vaspitača, vreme, mesto i način vršenja dežurstva.
Dežurni vaspitač je dužan da sa punom odgovornošću obavlja poslove dežurstva u skladu sa rasporedom dežurstva iz prethodnog člana ovih Pravila.
Dežurni vaspitač dužan je:
1. da se brine o početku i nesmetanom izvođenju časa učenja;
2. da se brine o ponašanju učenika u toku dežurstva;
3. da otkloni svaku nastalu svađu, prepirku ili tuču među učenicima;
4. da u slučaju nedolaska vaspitača na posao obavesti direktora i koordinatora vaspitne službe;
5. dežurni vaspitač koji dežura do završetka smene, dužan je da nakon završetka smene uredno popuni knjigu dežurstva u skladu sa uputstvom u knjizi dežurstva;
6. ne sme da napusti mesto dežurstva, a da mu direktor ili koordinator vaspitne službe nije obezbedio zamenu.
VIII. PONAŠANJE UČENIKA
Član 27.
U ostvarivanju svojih prava učenika ne sme da ugrožava druge u ostvarivanju prava.
Učenici imaju obavezu da:
1. redovno pohađaju čas učenja i izvršava svoje obaveze;
2. poštuje pravila ponašanja u Ustanovi, odluke direktora i organa Ustanove;
3. poštuje dnevni red koji je objavljen na oglasnoj tabli;
4. ne ometaju izvođenje časa učenja i ne napuštaju čas učenja bez prethodnog odobrenja vaspitača;
5. poštuje ličnost drugih učenika, vaspitača i ostalih zaposlenih u Ustanovi;
6. čuvaju imovinu Ustanove i čistoću i estetski izgled prostorija u Ustanovi;
7. staraju se o očuvanju životne sredine i ponaša u skladu sa pravilima ekološke etike.
Član 28.
Pored obaveza propisanih Zakonom, učenici su dužni da poštuju i sledeća pravila Ustanove:
1. da se pridržava kućnog reda Ustanove,
2. da ne kasne na čas;
3. da ne napuštaju zgradu Ustanove posle 20:00 časova bez dozvole dežurnog vaspitača ili koordinatora vaspitne službe;
4. da obezbede red u učionicama za vreme trajanja časa učenja;
5. vode računa o svojim odevnim predmetima, priboru, opremi i drugoj imovini;
6. da blagovremeno pravdaju izostanke;
7. da se pristojno odevaju (ne dolaze u šorcu, suknjama iznad kolena, papučama, atlet ili top majici, majici na bretele, majici sa dubokim dekolteom);
8. da ne jedu, ne piju i ne žvaću žvaku za vreme časa učenja;
9. da za svaki čas donose pribor (neophodan za čas učenja);
10. da ne uništavaju, skrivaju, iznose ili vrše prepravku ili dopisuju podatke u evidenciji koje vodi Ustanova;
11. da roditelju, odnosno drugom zakonskom zastupniku daju na uvid svu dokumentaciju koju dobiju od vaspitača;
12. da poštuju propise o zabrani diskriminacije, nasilja i zlostavljanja, a naročito da se ne tuku i da ne učestvuju u tuči, da ne vređaju druge učenike, vaspitače i ostale zaposlene, da ne izražavaju nacionalnu, rasnu i versku netrpeljivost;
13. zabranjeno je izazivanje opasnosti, oštećenja ili uništavanje imovine Ustanove, učenika ili zaposlenog namerno ili krajnjom nepažnjom (šaranje po klupama, stolicama i ostalom nameštaju, po zidovima i stolariji, odnosno da šestarom i drugim predmetima ne oštećuju imovinu Ustanove);
14. zabranjena je krađa imovine Ustanove, učenika ili zaposlenih u Ustanovi;
15. zabranjeno je posedovanje, podstrekavanje, pomaganje, davanje drugom učeniku i upotreba alkohola, duvana, narkotičkog sredstva ili psihoaktivnih supstanci i supstanci koje se mogu upotrebiti u nezakonitoj proizvodnji opojnih droga;
16. zabranjeno je unošenje, upotreba opojnih droga, odnosno psihoaktivnih supstanci i alkohola u Ustanovi i dolaženje pod dejstvom svih navedenih supstanci;
17. zabranjeno je unošenje u Ustanovu, oružja, pirotehničkog sredstva ili drugog predmeta kojim može da ugrozi ili povredi drugo lice;
18. zabranjeno je ponašanje učenika kojim ugrožava vlastitu bezbednost ili bezbednost drugih učenika, vaspitača i zaposlenih u Ustanovi, u svim aktivnostima koje se ostvaruju van Ustanove, a koje Ustanova organizuje i koje dovodi do njihovog fizičkog i psihičkog povređivanja;
19. zabranjeno je da koriste mobilni telefon, elektronski uređaj i druga sredstva u svrhe kojima se ugrožavaju prava drugih lica, ili u svrhu prevare.
IX. POVREDE OBAVEZA UČENIKA
Član 29.
Povrede obaveza učenika mogu biti lakše i teže.
Lakšom povredom obaveza smatra se nepoštovanje od tačke 1. do 9. člana 28. ovog Pravilnika.
Težom povredom obaveza smatra se nepoštovanje od tačke 10. do 19. člana 28. ovog Pravilnika.
Učeniku koji učini povredu obaveze ovog Pravilnika, Ustanova je dužna da obezbedi adekvatnu podršku stručnog saradnika, a kada je to potrebno – sarađuje sa školom u koju je učenik upisan i sa odgovarajućim ustanovama zdravstvene, odnosno socijalne zaštite, radi promene ponašanja učenika.
X. VASPITNO-DISCIPLINSKE MERE
I POSTUPAK ZA POVREDU OBAVEZE UČENIKA
Član 30.
Za povredu obaveze učeniku se može izreći vaspitno–disciplinska mera: opomena, ukor, ukor pred isključenje i isključenje iz Ustanove.
Opomena i ukor se izriču za lakšu povredu obaveza učenika.
Za težu povredu obaveze, učeniku se može izreći vaspitno-disciplinska mera: ukor pred isključenje i isključenje iz Ustanove.
Kada učenik izvrši težu povredu obaveze, Ustanova odmah obaveštava roditelja, odnosno staratelja učenika i uključuje ga u odgovarajući postupak.
Ukoliko se roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik učenika koji je uredno obavešten, ne odazove da prisustvuje vaspitno-disciplinskom postupku, direktor Ustanove postavlja odmah, a najkasnije narednog dana psihologa Ustanove da u ovom postupku zastupa interese učenika, o čemu odmah obaveštava centar za socijalni rad.
Vaspitno-disciplinski postupak za učinjenu težu povredu obaveze učenika, pokreće se najkasnije u roku od osam dana od dana saznanja.
Disciplinsku komisiju obrazuje direktor Ustanove.
U vaspitno-disciplinskom postupku učenik, uz prisustvo roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika, kao i svi ostali učesnici i svedoci, moraju biti saslušani i dati pismenu izjavu.
Na odluku disciplinske komisije učenik, njegov roditelj, odnosno zakonski zastupnik ima pravo žalbe u roku od tri dana od dana prijema odluke.
Po žalbi na odluku disciplinske komisije odlučuje Upravni odbor Ustanove (pedagoško veće?) roku od 15 dana od dana podnošenja žalbe.
Žalba na odluku kojom je izrečena vaspitno-disciplinska mera isključenja učenika iz ustanove, odlaže izvršenje odluke.
Odluka Upravnog odbora Ustanove je konačna.
Protiv konačne odluke Upravnog odbora Ustanove učenik ima pravo na sudsku zaštitu.
Cilj izricanja vaspitno-disciplinske mere jeste promena ponašanja učenika, pravilan razvoj ličnosti i socijalizacija učenika.
Vaspitno-disciplinska mera se izriče učeniku za školsku godinu u kojoj je učinjena povreda obaveze.
Odnosi među učenicima
Član 31.
Odnosi među učenicima zasnivaju se na principima iskrenog drugarstva, prijateljstva, međusobnog uvažavanja i poštovanja i kulturnog ophođenja.
Međusobne razmirice učenici rešavaju uz posredovanje dežurnog vaspitača.
Ako je učenik došao do saznanja da joj je učinjena nepravda, zaštitu svog prava zatražiće od dežurnog vaspitača.
Najstrožije je zabranjeno fizičko obračunavanje i samovoljno rešavanje međusobnih sukoba ili sukoba sa drugim licima u objektu i prostoru Ustanove, a isti će se smatrati povredom obaveze učeniKa.
Obaveštavanje učenika
Član 32.
Učenici se obaveštavaju putem oglasne table i sajta Ustanove.
Vaspitač upoznaje učenike sa pravima, obavezama i odgovornostima na času učenja.
XI. PONAŠANJE RODITELJA, ODNOSNO DRUGIH ZAKONSKIH ZASTUPNIKA UČENIKA
Član 33.
Roditelji, odnosno drugi zakonski zastupnici učenika i treća lica (u daljem tekstu: ostala lica) obavezni su da poštuju Pravila i druge opšte akte Ustanove.
Član 34.
Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik učenika odgovoran je:
1. za upis deteta u Ustanovu;
2. za redovno pohađanje nastave;
3. za redovno pohađanje pripremne nastave;
4. da odmah, a najkasnije u roku od 48 sati od momenta nastupanja sprečenosti učenika da prisustvuje nastavi o tome obavesti Ustanovu;
5. da pravda izostanke učenika, najkasnije u roku od osam dana od dana prestanka sprečenosti učenika da prisustvuje nastavi odgovarajućom lekarskom ili drugom relevantnom dokumentacijom;
6. da na poziv škole uzme aktivno učešće u svim oblicima vaspitnog rada sa učenikom;
7. da poštuje kućni red ustanove.
Roditelj odnosno drugi zakonski zastupnik učenika dužan je da nadoknadi materijalnu štetu koju učenik nanese školi, namerno ili iz krajnje nepažnje, u skladu sa zakonom.
Član 35.
Pored obaveza propisanih zakonom, roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik učenika dužan je:
1. da prati ponašanje, učenje i uspeh svog deteta tokom cele školske godine;
2. da se redovno informiše o učenju, ponašanju i uspehu svog deteta, da redovno sarađuje sa vaspitačima, u skladu sa potrebama, poštujući radno vreme vaspitača.
3. da se odazove na poziv vaspitača, koordinatora vaspitne službe i direktora Ustanove, a u slučaju sprečenosti dostavi pismeno obrazloženje o razlozima neodazivanja;
4. da vodi računa da njegovo dete dolazi u Ustanovu na vreme i prikladno odeveno;
5. da poštuje dežurstvo vaspitača i da preko njih pozove svoje dete kada je izvodi iz Ustanove;
6. da se ne zadržava po sobama, hodnicima i drugim prostorijama Ustanove, osim po pozivu;
7. da se s poštovanjem obraća svim zaposlenima u Ustanovi, učenicama i njihovim roditeljima;
8. da primedbe na rad vaspitača i Ustanove iznosi argumentovano i uljudno;
9. da učestvuje u rešavanju zajedničkih problema poštujući redosled obraćanja: vaspitač – koordinator vaspitne službe – direktor Ustanove;
10. da pruža pomoć Ustanovi u ostvarivanju vaspitnog rada kroz savete, predloge i primere dobre prakse;
11. da doprinosi ostvarivanju planiranih zadataka Ustanove i poboljšanju uslova života i rada u Ustanovi svojim ličnim angažovanjem i materijalnom pomoći po mogućstvu;
12. da prihvati sugestije o premeštanju učenika u drugu Ustanovu, ukoliko se proceni da je to u interesu učenika;
13. da redovno izmiruje novčana dugovanja prema Ustanovi;
14. da prati i sarađuje sa Ustanovom u slučaju preduzimanja pojačanog vaspitnog rada prema njegovom detetu;
15. da zbog neprimerenog i agresivnog ponašanja na zahtev dežurnog vaspitača, koordinatora vaspitne službe ili direktor Ustanove izađe iz zgrade Ustanove;
16. da uredno i blagovremeno dostavlja vaspitaču potpune i tačne kontakt informacije.
Član 36.
Ostala lica obavezna su da se prilikom ulaska u školsku zgradu obrate portiru.
Lica iz stava 1. ovog člana ne smeju se zadržavati u hodnicima i drugim prostorijama Ustanove, niti ometati rad, već se upućuju od strane portira na traženo mesto.
Lice koje nije zaposleno u Ustanovi može biti upućeno kod direktora, odnosno drugog zaposlenog, samo ukoliko ima zakazano ili ukoliko se traženi zaposleni saglasi sa prijemom tog lica.
Član 37.
Ostala lica obavezna su da se prema učenicima, zaposlenima i drugim licima koja se zateknu u zgradi Ustanove ili dvorištu ponašaju pristojno.
XII. MERE ZA SPREČAVANjE ŠIRENjA COVID-19/ZARAZNIH BOLESTI
Član 38.
Mere za sprečavanje širenja COVID-19/ZARAZNIH BOLESTI odnose se na sva radna mesta i sve lokacije u Ustanovi, a obavezu primenjivanja istih imaju sva zaposlena i radno angažovana lica.
Radi sprečavanja širenja COVID-19/ZARAZNIH BOLESTI i smanjenja rizika unosa virusa, u Ustanovi se sprovode sledeće mere:
1. bezkontaktno merenje temperature zaposlenih, radno angažovanih lica, učenica, roditelja/drugih zakonskih zastupnika učenika i svih drugih lica koja ulaze u prostorije Ustanove. Merenje temperature bezkontaktnim toplomerom vrši portir. Pod povišenom temperaturom smatraju se sve vrednosti preko 37°C, uključujući i 37°C. U slučaju utvrđivanja povišene telesne temperature kod nekog lica, tom licu se ne dozvoljava ulazak u Ustanovu;
2. obavezna dezinfekcija ruku i obuće pre ulaska u prostorije Ustanove;
3. sve vreme boravka u Ustanovi nositi zaštitnu masku tako da pokriva nos i usta;
4. redovno informisanje zaposlenih, radno angažovanih lica i učenica u vezi sa načinom širenja virusa i infekcija, preventivnim merama, važnosti održavanja lične i higijene radnog prostora, kao i ispravnim načinom postupanja u slučaju sumnje na zaraženost virusom ili infekcijom;
5. redovno informisanje zaposlenih, radno angažovanih lica i učenika o opštim higijenskim merama, a naročito o važnosti čestog pranja ruku, toplom vodom i sapunom, minimum 20 sekundi, i izbegavanja dodirivanja usta, nosa i očiju, osim maramicom, promenama u organizaciji rada i odgovornom ponašanju na radnom mestu;
6. jednokratno korišćenje papirnih maramica u slučaju kijanja, kašljanja i potrebe uklanjanja sekreta iz usne duplje ili disajnih organa, uz pravilno odlaganje iskorišćenih maramica u kante za smeće koje imaju poklopce;
7. učestalija dezinfekcija ruku adekvatnim sredstvima kao i svih radnih površina, opreme za rad, kvaka i brava na vratima i prozorima, rukohvata na stepeništima, prekidača, klupa, pribora i to isključivo sredstvima na bazi 70 alkohola; posle 3 do 4 izvršenih dezinfekcija ruku, obavezno prati ruke vodom i sapunom;
8. organizovanje rada tako da se radni zadaci izvode smanjivanjem rada u grupi i neposrednih kontakata zaposlenih koji rad obavljaju u istom prostoru;
9. obezbeđivanje međusobne distance od najmanje 1,5 metra i 4 metra kvadratna površine slobodnog prostora po jednom zaposlenom;
10. boravak u učionici za učenje treba da bude najviše 15 (18) učenikca sa obezbeđenim 4 metra kvadratna po detetu i po jedno dete u svakoj klupi;
11. potpuno obustavljanje svih aktivnosti kod kojih je moguće pojačano stvaranje aerosola (pevanje, vikanje, sport, navijanje);
12. obezbeđivanje zaposlenima odgovarajuće zaštitne opreme, zaštitnih maski;
13. zabrane gomilanja otpada, posebno hrane;
14. izbegavanje dugotrajnoog boravka u zatvorenim, neprovetrenim prostorijama, gde ima puno ljudi;
15. prilikom susreta izbegavati međusobno pozdravljanje u vidu rukovanja, grljenja ili ljubljenja;
16. ograničiti grupne sastanke (do dvadeset lica) uz poštovanje fizičke distance;
17. za sastanke koristiti veće prostorije kako bi se između učesnika omogućila fizička distanca od najmanje 1,5 metra;
18. ograničiti vreme trajanja sastanaka na 30 minuta;
19. pre početka i nakon sastanka potrebno je obezbediti da se provetri i dezinfikuje prostorija (radne površine, kvake, korišćena oprema itd.);
20. dati prednost komunikaciji putem telefona, interneta, konferencijskih poziva;
21. zabrana neopravdanog kretanja lica kroz Ustanovu, ako nisu radno angažovani ili nemaju razloge poslovne prirode da se tu nalaze;
22. upućivanje zaposlenih koji osećaju simptome nekih respiratornih oboljenja (ili ih imaju lica iz njihovog bliskog okruženja) da ne dolaze na posao; podsećanje takvih zaposlenih na ispravno postupanje u vezi provere svog zdravstvenog stanja.
XII.1. Mere i aktivnosti zaposlenih u Ustanovi
Član 39.
Zaposleni u Ustanovi su dužni da sprovode sve mere bezbednosti i zdravlja na radu što podrazumeva da:
1. pre ulaska u prostorije Ustanove obave bezkontaktno merenje temperature;
2. po nalogu direktora u toku rada obave bezkontaktno merenje temperature;
3. pre ulaska u Ustanovu, izvrše obaveznu dezinfekciju ruku i obuće;
4. pre početka rada pregledaju svoje radno mesto uključujući i dezinfikovanje radnih stolova, telefona, tastature i „miša”, heftalice, bušilice, hemijske olovke i sl.
5. namenski koriste propisanu zaštitnu opremu, zaštitne maske i da sa njima pažljivo rukuju, da ne bi ugrozili svoju bezbednost i zdravlje kao i bezbednost i zdravlje drugih lica;
6. dodatno brinu o svojoj higijeni tako što će redovno i pravilno prati ruke sapunom i vodom najmanje 20 sekundi;
7. drže minimalno rastojanje od 1,5 metra u odnosu na druga lica;
8. u toku rada izbegavaju nošenje nakita, satova i narukvica jer to povećava rizik od prenosa infekcija i otežava pravilno pranje ruku, kao i da vezuju kosu;
9. obavezno obaveste direktora Ustanove ukoliko posumnjaju na simptome COVID-19/ZARAZNIH BOLESTI kod sebe, kod drugih zaposlenih ili članova svoje porodice;
10. pre napuštanja radnog mesta, da radno mesto isto, što pre svega podrazumeva sredstva za rad, ostave u stanju koje ne ugrožava druge zaposlene.
XII.2. Pravila ponašanja učenika
Član 40.
Učenici u Ustanovi imaju sledeće obaveze:
oni koji imaju povišenu telesnu temperaturu i/ili simptome respiratorne infekcije ne treba da dolaze u Ustanovu;
pre ulaska u prostorije Ustanove obave bezkontaktno merenje temperature, dezinfikuju ruke na ulazu i prelaze preko postavljene dezobarijere za obuću;
kada ulaze u Ustanovu i za vreme boravka u Ustanovi treba da nose masku, pravilno (tako da maska prekriva usta i nos),
prilikom izlaska iz Ustanove obave bezkontaktno merenje temperature.
• Nošenje maske:
1. treba da nose pri ulasku u Ustanovu pa sve do dolaska do svoje sobe;
2. obavezno koristi i prilikom časa učenja i boravka u trpezariji;
3. obavezno koristi i prilikom bilo kojeg kretanja van svoje sobe;
4. treba da nosi pri odlasku iz Ustanove;
5. iskorišćene i pocepane maske isključivo baciti u korpu za otpatke.
• Redovno pranje ruku:
1. Obavezno nakon ulaska u Ustanovu, pre jela, posle jela, posle odlaska u toalet, nakon obavljanja respiratorne higijene (istresanje nosa, kašljanja u maramicu itd.), nakon izlaska iz Ustanove i uvek kada postoji potreba.
•Fizička distanca
1. potrebno je održavati fizičku distancu sa drugim osobama u Ustanovi od najmanje 1,5 metra;
2. tokom časa učenja koriste samo jednu učionicu vodeći računa o fizičkoj distanci;
3. pre i posle časa učenja, za vreme odmora, za vreme boravka u trpezariji, u hodnicima, treba da vode računa o fizičkoj distanci, vodeći računa da ne stvaraju gužvu;
4. pri svakoj sumnji na postojanje nekog zdravstvenog problema, treba da se obrati vaspitaču, koordinatoru vaspitne službe ili bilo kom zaposlenom u Ustanovi.
XII.3. Pravila ponašanja roditelja/drugih zakonskih zastupnika učenika
Član 41.
Roditelji/drugi zakonski zastupnici učenika imaju sledeće obaveze:
1. treba da provere telesnu temperaturu svojoj deci pred polazak u Ustanovu. Učenici ne treba da dolaze u Ustanovu ukoliko imaju povišenu telesnu temperaturu i/ili simptome respiratorne infekcije;
2. osobe koje dovode učenike u Ustanovu /odvode učenike iz Ustanove obavezno nose zaštitnu masku tako da pokriva nos, usta i bradu, ne ulaze u Ustanovu već učenika prate do ulaza u zgradu Ustanove;
3. neophodno je da, osobe koje dovode učenike u Ustanovu / odvode učenike iz Ustanove zadržavaju međusobnu udaljenost od 1,5 metra;
4. kad god je to moguće ne treba da ulaze u Ustanovu. Poželjno je da se komunikacije sa zaposlenima u Ustanovi obavljaju digitalnim putem (telefonom, imejlom);
5. kada postoji potreba da uđe u objekat Ustanove, onda je u obavezi da pravilno nosi masku (tako da maska prekriva usta i nos), dezinfikuje ruke na ulazu preparatom na bazi 70 odsto alkohola, i pređe preko postavljene dezobarijere za obuću;
6. u slučaju kada je u objektu Ustanove roditelj, uz minimalno zadržavanje razmenjuje informacije sa zaposlenima u školi;
7. pri svakoj sumnji na postojanje respiratorne infekcije učenika, roditelj će biti odmah obavešten, a do dolaska o učeniku će se brinuti neko od zaposlenih u Ustanovi u posebnoj prostoriji/ učionici određenoj za izolaciju.
XII. 4. Obaveza i pravilno nošenje zaštitne opreme
Član 42.
Zaštitne maske dužni su da nose svi koji ostvaruju bliski kontakt sa drugim licima.
Zaštitne maske štite od direktnog udisanja infektivnog agensa samo ako se pravilno koriste, na sledeći način:
1. jedna maska se može koristiti samo dok se ne ovlaži;
2. maska se nosi tako da prekriva usta i nos;
3. maska koja se skine više se ne može vraćati na lice i ponovo koristiti, osim platnene koja se može oprati otkuvavanjem;
4. zaštitna maska se ne sme odlagati na radne površine, u džep, ostavljati da visi oko vrata jer tako i sama postaje izvor infekcije.
XII. 5. Postupanje u slučaju pojave virusa
Član 43.
U slučaju sumnje na pojavu virusa, postupa se po sledećoj proceduri:
• Ukoliko se simptomi respiratorne infekcije sa sumnjom na infekciju COVID19 pojave van Ustanove:
1. javiti se u COVID 19 ambulantu nadležnog doma zdravlja;
2. ne dolaziti u Ustanovu i istovremeno obavestiti koordinatora vaspitne službe koja će obavestiti direktora;
3. dalje pratiti preporuke lekara.
• Ukoliko se simptomi respiratorne infekcije sa sumnjom na infekciju COVID19 pojave u Ustanovi:
ZAPOSLENI:
1. zaposleni prijavljuje postojanje simptoma direktoru;
2. u komunikaciji sa potencijalno zaraženim licem potrebno je biti uljudan, kako bi se omogućila dalja korektna komunikacija sa njim, sprečila panika i obezbedilo njegovo dalje postupanje koje neće ugroziti lica u blizini;
3. zaposleni obavezno odlazi kod lekara u ambulantu nadležnog Doma zdravlja na pregled i o ishodu obaveštava direktora. U slučaju postojanja infekcije COVID 19 direktor obaveštava nadležni institut/zavod za javno zdravlje;
4. pojačano se prati zdravstveno stanje zaposlenih i drugih lica sa kojima je bio u kontaktu;
5. zaposleni koji su bili u kontaktu sa zaraženim se stavljaju u izolaciju;
6. definiše se minimalno potreban broj zaposlenih za rad;
7. direktor sačinjava pismena uputstva i instrukcije za sve zaposlene o načinu primene protivepidemioloških mera;
8. direktor organizije dezinfekciju radnih i pomoćnih prostorija u kojima je boravio i imao pristup zaraženi zaposleni;
9. zaposleni obavezno prijavljuje kontakt sa obolelim van radnog okruženja;
10. po oporavku zaposleni se varaća na posao.
UČENICI:
1. pri svakoj sumnji na postojanje respiratorne infekcije, treba smestiti u praznu prostoriju određenu za izolaciju i obavestiti roditelje i nadležni institut/zavod za javno zdravlje;
2. o učeniku u sobi za izolaciju, do dolaska roditelja/drugog zakonskog zastupnika učenika, brine jedna osoba (dežurni vaspitač ili koordinator vaspitne službe) koristeći masku i rukavice;
3. prostoriju nakon odlaska učenice očistiti i dezinfikovati.
Član 44.
Svakodnevnu kontrolu sprovođenja mera od strane zaposlenih i radno angažovanih lica obavljaju direktor i koordinator vaspitne službe.
Vreme primene mera
Član 45.
Navedene mere za sprečavanje širenja COVID-19 primenjivaće se sve dok traje epidemija izazvana virusom SARS-COV-2, odnosno do zvanične odluke nadležnih državnih organa.
VI ZAVRŠNE ODREDBE
Član 46.
Pravila ponašanja u Dom učenika „INTERNAT EMAUS“ – „EMMAUSUZ Kollégium” u Zrenjaninu“, stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli Ustanove.
Stupanjem na snagu ovog Pravila ponašanja u Dom učenika INTERNAT EMAUS“ – „EMMAUSUZ Kollégium” u Zrenjaninu“, prestaju da važe Pravila ponašanja u Domu učenika prethodno donesene.
Direktor internata
Gabona Ferenc
Pravilnik je objavljen na oglasnoj tabli Ustanove dana 19.11.2024. godine.
